Pre nekoliko godina, zapanjujuće studije obavljene su u gradu koji se zove Roseto, u Pensilvaniji. Naučnici su otkrili da je prosek obolelih od srčanih bolesti mnogo manji nego na nacionalnom nivou. I ovo je bilo istinito uprkos sledećim činjenicama: Tamo je živela italijansko-američka zajednica, čija se ishrana sastojala od testenina punih masti i holesterola. Veliki procenat ljudi, koji su tamo živeli, konzumiralo je duvan. Većina muškaraca je radilo 70 metara ispod zemlje, u rudnicima argilošista.
Tokom istraživanja, naučnici su otkrili da ne postoji porast u statistici srčanih oboljenja, uprkos konstantnom načinu života-ljudi koji su stalno pušili, njihova ishrana koja je nezdrava, nehumana radna okolina… Svaki aspekat njihovog ponašanja bio je ispitivan, a tradicionalna medicina nije našla nikakav odgovor. Konačno, poverovali su u nešto što je većina nas, instinktivno znala da je istina: Stvar koja je ove ljude održavala zdravim, bila je njihova duboka, međusobna povezanost.
Kada je istraživanje započeto, u gradu Roseto živelo je nekoliko generacija familija, u zgusnutim četvrtima. To je bila jedna stabilna zajednica, predvidljiva, puna podrške i ljubavi. Familija i prijatelji, predstavljali su oazu naspram pritiska spoljnjeg sveta. Pred kraj istraživanja, mlađe generacije krenule su u svet, tražeći svoje bogatstvo, tako što su putovali u veće gradove na posao. Ubrzo, urbana histerija okupirala je Roseto; ograde između komšija nicale su poput mega-marketa, a satelitske antene istačkale su krovove.
I dok je stres spoljnjeg sveta postajao sve više i više deo svakodnevnice Roseta, a bliska veza između porodica nestajala – prosek srčanih udara među stanovnicima ovog grada skočio je u nebesa. Bez istinske ljudske konekcije, telo, kao i um, strada.
21. vek, nam je svima doneo milione novih načina kako da se međusobno povežemo, ja ih cenim i koristim. Međutim, hi-tech stvarčice su nas takođe sprečile da odvojimo vreme i uživamo u društvu onih koje volimo. Veštačke zajednice ne mogu zameniti mesto energiji koju čovek oseti i vidi u izrazu lica, i pokretu tela. Gledanje televizije i zamišljanje porodice i prijatelja kako se smeju, plaču, jedu, i povezuju se jedni sa drugima, ne može da zameni osećaj kada smo zaista pored njih, uživo. Depresija i nemir rastu velikom brzinom, dok postajemo sve više i više izolovani. Sms poruke, mail-ovi, govorna pošta, Facebook, My Space, ili bilo koji drugi space vam nikad neće nadomestiti osećaj face-to-face.
Razvedrite se ove nedelje: Iplanirajte sastanak sa prijateljima ili porodicom, koje niste dugo videli, Otidite u restoran ili kafić, negde gde možete razgovarati lice u lice. Uživajte za promenu u razgovorima uživo!
