Otrovne ‘svinjske’ porcije.
Kako odoleti nagonu ka super-velikim porcijama hrane.
Restorani su bili bitan deo mog života, dok sam bio direktor velikog biznisa, i putovao svakodnevno, sa računom bez limita na dug firme. Sada, pronalazak restorana koji zadovoljava moje specifične zahteve ishrane, postaje sve teži i teži. Izgleda da postoji univerzalno takmičenje u trci ko će da obezbedi što masniji, slaniji i najmanje hranljivi apetajzer, sa aromom kojoj većina ljudi ne može da odoli, a niskokalorične salate i salate bez masti, sve su ređe i nema ih u svakom restoranu. Nije ni čudo što naša zemlja prolazi kroz krizu obesti!
Iz nekog razloga, porcije koje se danas služe po restoranima su suviše velike. Da li ste primetili skorašnji fenomen ‘pseće tašnice’ po restoranima, čak i onim najekskluzivnijim? Ostatak obroka koji ste nekada nosili kući sa polusramežljivom grimasom na licu, sada dolazi u specijalno napravljenoj kutiji od tvrde plastike, koju opušteno možete poneti sa sobom kući, i sutra uživati u još jednom gurmanskom obroku! A šta je sa restoranima brze hrane koji svoje obroke nazivaju toliko puta viđenim imanima tipa: ‘Max’, ‘Giga’, ‘Mega’, Super’… I gde onda čovek da ode, ne bi li kupio sebi ‘mali’ sok, manji od min. pola litre? Od ovih enormno velikih porcija naša deca stiču naviku kako da se ‘prase’, začepljujući svoje arterije, razvijajući pritom životnu tendenciju ka prekomernoj težini.
Što me podseti na štandove sa hranom u bioskopima, koji su prepuni velikih porcija na pretek. U starim vremenima, na štandu ste mogli kupiti papirnu kesu kokica i eventualno sok, odlazeći na svoje bioskopsko sedište. Danas, sok se prodaje u čašama od litre, a kokice u gigantskom burencetu od papira. Sada, na svoje sedište odlazite sa obema rukama oko hrane, i ustima punim salveta, i , moram dodati, mnogo tanjim novčanikom! I sada vas pitam: kome je potreban neprijatni osećaj pune bešike, dok gleda vrelu ljubavnu scenu ili akcioni fajt?
Kada smo već kod teme, često viđam majke u godinama koje nose konfekcijski broj 18, kako stoje ispred bogatog štanda sa brzom hranom, i smejući se govore jedna drugoj: ‘Hajde bre, ovo je specijalna prilika, možemo valjda malo da se častimo…šta je tu loše?’ Pa, ako su kao većina nas, te dame imaju svoje porodice koje u svom produženom obliku prelaze i broj od 20 ili čak 30 članova, tako da je mogućnost za ‘specijalnu priliku’ bukvalno svaki drugi dan. Tu su bezbrojni rođendani, godišnjice, mature, krštenja, bar micve, Dan Zahvalnosti, Uskrs, Sahrane, Bdenja, Godišnjice smrti, dan državnosti, prvi Maj, i tako dalje, i tako dalje…Žao mi je, ali ako ne možete da odvojite maleni napor i moć volje a da pri tom i dalje možete da uživate u slavlju, onda zaboravite na onaj vitki strukić o kojem toliko sanjate!
