Debi Ford - Odajte Počast Vašem Višku Sala!

Moj tekst posvećen debeloj guzi.

Prestanite da sudite, omalovažavate i mrzite svoje telo.

Poslednjih 20 godina svoje karijere, na seminarima koje ja vodim, jedan od pet najčešćih razloga zbog kojih ljudi kažu da mrze svoje telo je: ‘Ja imam debelu guzu‘. Ja, lično sam rođena više na ‘žgoljavoj‘ strani priče, tako da nikada nisam baš mogla da se poistovetim sa ‘debelom guzom‘, mada me to nije sprečilo da razvijem gomilu drugih ‘problema’ sa svojim telom kao što su na primer: moj stomak, strije, izuzetno mršave noge o kojima, kada bih krenula da razmišljam, uvek bih završila u dubokoj depresiji.

Međutim, od kada sam boravila u bolnici, i izgubila 11 kila, počela sam da sanjam o velikoj, okrugloj (ok. Ne mora da bude čak ni okrugla) debeloj guzi. Svi vi, koji ste potrošili milione, i milione sati, mučeći se oko oblika svog tela, sigurno se pitate: ‘Zašto bi iko poželeo debelu guzicu?’ Pa ovako, ja sam izgubila toliko mnogo kilograma da sada izgledam kao mala vreća kostiju. Osećam se kao da ponovo imam 13 godina, osim što nemam mišiće i što nosim punjeni donji veš koji me štiti od tvrdih stolica, kao i moj krevet u kojem sam toliko dugo ležala ne bi li ozdravila. Bez obzira kako sedim, nikada mi nije udobno. Da, čak sam otišla i u ekstremni slučaj tako što sam postala jedna od onih žena koja uvek sa sobom nosi jastuče – jedna od mojih najveći mora. Kakva je to osoba koja konstantno mora da nosi jastuče sa sobom, ne bi li mogla sesti? Pa očigledno ja, iako nikada nisam volela da nosim ni tašnu, a kamoli jastuče.

Moja divna sestra Ariel mi je nabavila punjeni veš. Znate li šta je to? To vam je donji veš koji je punjen silikonom, tako da, kada ga obučem, izgleda kao da imam veću, okruglastiju pozadinu. Nažalost, silikon se nalazi u gornjem delu, ne tamo gde ja sedim, tako da mi od toga nema mnogo vajde. Provela sam sate i sate pretražujući Google ne bi li našla odgovarajuće jastuče, ali bezuspešno. Postalo je opšte smešno kako mi pantalone jednostavno vise sa struka, jer nema ničega što bi ih popunilo.

Te sam s’toga odlučila da ovaj blog posvetim velikoj, debeloj guzi. Tražim od svih vas, koji ste u bilo kojem momentu mrzeli, ignorisali, sakrivali, sramotili se, osećali se jadno, ili izblamirano – da cenite sveje salo viška, jer vam možda baš ono, jednog dana može spasiti život. Ono može biti vaše meko jastuče. Ono može biti vaš prijatelj, koji vam dopušta da mirno spavate celu noć, ili da bezbrižno presedite čitav poslovni sastanak, a da ne provrištite od muke, jer vam se kosti zabijaju u stolicu. Nikada ne znate kad će vam zatrebati ono što imate.

To je istina i za mene. Iako pokušavam da izgradim ‘mekanu penu’ oko sebe, ja ipak cenim svoju malu, mršavu guzu jer znam da i to dolazi sa svojim pozitivnim stranama (iako ih trenutno ne mogu pronaći). Tako da, bilo da je u pitanju vaša visina, stomak, stražnjica, mlohave ruke, ili bilo koji drugi deo tela, pokušajte da učinite sveto obećanje, zakletvu da ćete biti zahvalini i da ćete ceniti to što imate.

Otidite sada do ogledala, i recite svom delu tela koji ste mrzeli, kojem ste sudili, koji ste kritikovali, ignorisali i omalovažavali, da vam je žao. Istinski blagosiljajte taj deo svog tela. Zahvalite mu se. Zamislite kako bi vam taj deo tela mogao poslužiti da vas udari auto, da doživite zemljotres ili bilo koju drugu traumu. Vidite kako vas vaše ekstra salo može zaštititi, spasiti, održati vašu toplinu, i omogućiti vam da budete ‘meki jastuk’ za nekoga kome je potrebna uteha. Zahvalite svom telu na svim darovima koje vam nudi. Obećajte da ćete biti svesni njegove veličanstvenosti, a ne mana. Radite ovu vežbu narednih 10 dana, sve dok ne budete u stanju da napišete pismo zahvalnice delu svog tela kome ste najviše zamerali.