Postoje mnogi načini kako možete napredovati u životu, i jedan od najmoćnijih je vaša sposobnost da se izdignete kroz trud drugih ljudi.
Svako je čuo pojam korišćenja NDLJ-A (novac drugih ljudi) Međutim danas, dok jurimo u informaciono doba, gde je sva vrednost sadržana u znanju i sposobnosti da ga primenite, vi morate biti u stanju da koristite ZDLJ i EDLJ. ZDLJ znači: znanje drugih ljudi, a EDLJ znači energija drugih ljudi, ili trud, ili entuzijazam. Vaša sposobnost da se stopite sa znanjem, trudom, energijom i entuzijazmom drugih ljudi vam može više pomoći u vašem uspehu, nego bilo šta drugo što radite u poslovnom svetu.
Punih 85% vašeg uspeha u životu dolazi iz vaše sposobnosti da efektivno komunicirate sa drugima. Na vama je da postanete jako, ali jako dobri u slaganju sa drugim ljudima, čak i onima koji su u mnogome drugačiji od vas, pogotovo sa ljudima koji ne ispunjavaju vaša očekivanja, ili se ne ponašaju onako kako vi mislite da bi trebalo.
Hiljade i hiljade najboljih menadžera bilo je nadgledano prošlih godina. Takođe, i hiljade najboljih kompanija je takođe proučavano. U oba slučaja, zabeleženi su specifični načini ponašanja, i razmišljanja koji ih vode do vrhunskog učinka, odličnog rada sa drugim ljudima, i efektivnoj komunikaciji. Da biste i vi dostigli sam vrh uspeha u vašoj oblasti posla, vi morate znati i primenjivati ove rezultate eksperimenta, u svemu što radite, a što utiče na ljude oko vas.
Na primer, najbolje kompanije za posao su kompanije od ‘visokog poverenja’. One su taj naziv dobile onda kada su ljudi osetili da su slobodni da naprave poneke, iskrene greške, a da pritom ne dobiju otkaz, kritiku i poniženje.
Sa druge strane, kompanije nižeg stepena poverenja i učinka, su one koje su okarakterisane kao kompanije koje imaju visoki nivo negativnosti, destriktivnog kriticizma, i straha, koji je preplavio čitavu organizaciju. U koju od ove dve vrste kompanija biste mogli svrstati onu za koju vi radite?
Najbolji menadžeri su veoma dobri u dve stvari. Prvo, bili su veoma jasni u onome šta su hteli i šta su očekivali. Svi su znali šta oni treba da rade, kada to treba da rade, i po kom standardu. Sa druge strane, najveći demoralizator u poslovnom svetu je ‘ ne znati šta se od vas očekuje’. Zapanjujuće je koliko se mnogo menadžera razbesni i uznemiri kada ljudi ne obave posao koji su oni očekivali od njih da obave, a tada postane kristalno jasno da radnici nemaju apsolutno pojma šta je to što je od njih zahtevao menadžer. Ko je kriv u ovakvoj situaciji?
Druga karakteristika najboljih menadžera je visoki faktor obzira. Zaposleni se osećaju kao da je šefu zaista stalo do njih pre svega kao do ljudi, pa tek onda kao do radnika. Oni osećaju da šef na njih gleda kao na prijatelje, i vide da je on pažljiv i prijatan prema njima kao prema osobama, i naravno zaposlenima.
Ovo su ciljevi koje bi trebalo da postižete, ako želite da budete top menadžer. Vama je cilj da stvorite sredinu i atmosferu visokog stepena poverenja, gde ljudi tačno znaju šta se od njih očekuje da rade, a da u isto vreme osećaju da vam se dopadaju, i da vam je stalo do njih kao do ljudi.
A kako se ovakvi utisci formiraju u glavi zaposlenih? Odgovor je jednostavan. Ljudi oformljavaju mišljenja o vama, kompaniji, sebi , svojoj budućnosti, kao rezultat vaše neverbalne komunikacije, kao rezultat načina na koji ih tretirate, i na koji pričate sa njima svakodnevno. To nije samo jedna stvar koju uradite ili kažete, već kombinacija stotine i hiljade stvari koje govorite ili radite danima, nedeljama i mesecima. Sve se računa!
Sve što radite ili govorite, ili vam pomaže, ili odmaže. Sve, ili dodaje, ili oduzima. Sve, ili gradi visoko poverenje, sredinu visokog učinka, ili ruši od toga. Ništa nije neutralno. Sve se računa!
Ovo nas dovodi do teme kriticizma. Psihološki gledano, kriticizam je najveći uništitelj ljudskih bića, koji je ikad postojao. Ako je osoba učestalo kritikovana kao dete, ona može biti emocionalno uništena narednih 50 godina. Destruktivni kriticizam se ponaša veoma slično kao povratna neutron bomba u polju ljudske ličnosti.
Neutron bomba uništi sve ljude, ali ostavi zgrade netaknutim. A povratna neutron bomba, u obliku destruktivnog kriticizma, uništi osobu, ali je ostavi u životu, poput hodajućeg zombija, kao emocionalnu, i psihičku opasnost po sebe, i druge.
Roditelji kritikuju svoju decu u cilju povećanja njihove efikasnosti. Oni misle: ako kritikujem svoje dete kada ono načini grešku, dete će se opametiti i poleteti. Sledeći put, ono će biti pametnije i bolje. Te s’toga, roditelji racionališu; ja ispunjavam svoju ulogu odgajanja što kompetentnijeg i efektivnijeg deteta.
Kakogod, sve što radite u životu je da bi, ili izgradili svoje samopouzdanje, ili ga zaštitili od uništenja. Kada posedujete visoke nivoe samopouzdanja, kada poštujete, volite i simpatišete sebe, osećate se odlično u vezi sebe i svojih sposobnosti. Osećate se mnogo efikasnijim i snažnijim, u svemu što radite. Mnogo više ste voljni da rizikujete, i zakoračite van svoje zone komfora.
Vaše samopouzdanje je prisno vezano sa onim što bi psiholozi nazvali ‘samoefikasnost’. To predstavlja vaše sposobnosti da radite ono na čega se namerite. Što više volite sebe, bolje obavljate taj posao. A što bolje obavljate taj posao, to više volite sebe. Kao dve ruke, i dve noge koje se penju na merdevine, svaka svaku podupire i ojačava, dok se penjete ka još višljim nivoima ličnog dostignuća.
I gde onda konstruktivni kriticizam stupa na scenu? Destruktivni kriticizam unižava i smanjuje vaš osećaj samopouzdanja. Destruktivni kriticizam čini da sebe manje volite i manje poštujete. I što manje volite i poštujete sebe, to ste lošiji u onome što radite. Ako se osećate kao luzer, vi jeste luzer. Vaš učinak je jadan, lošeg kvaliteta. Pravite greške. A što više grešaka pravite, to se lošije osećate u vezi sebe, i konačno pravite još više grešaka.
Ista pravila destruktivnog kriticizma odnose se i na odrasle. Kažemo da su odrasli kao deca, samo sa boljim izgovorima. Odrasli u vašem životu su samo ljudi koji su u jednom momentu takođe bili deca, osetljiva na sve opasnosti koje nosi destruktivni kriticizam.
Možda je najbolji način za obračun sa destruktivnim kriticizmom, to da ga redefinišete. Mnogi roditelji koriste kriticizam kao oblik kazne, kao način da se osvete deci kada ona ne urade ono što roditelji od njih traže ili očekuju. Kao odrasli, mi takođe nosimo sa sobom ove verbalne obrasce komunikacije na svoj posao. Kakogod, u poslovnom svetu, gde su ljudi najvrednije sredstvo, kao i njihovo znanje i veština koju sa sobom nose, oni sunajdragocenije sredstvo kompanije, i kompanija ne sme da učini ništa kako bi oštetila njihov doprinos.
Zbog tog razloga, mi o kriticizmu razmišljamo kao o informaciji poboljšanog učinka. Čitava svrha kriticizma u poslovnom svetu je da da ljudima konstruktivni feedback, koji im dopušta da napreduju i poboljšaju svoj učinak, da rade svoj posao bolje.
U suštini, najjednostavnija mera pogrešnosti ili korektnosti feedback-a kritike je ta , da li se osoba oseća bolje ili lošije, nakon što ste joj dali feedback.
Ako svoj feedback date osobi na način da se ta osoba oseća dobro nakon toga, sposobnijom, kompetentnijom, poštovanom, i više u stanju da svoj posao obavlja bolje u budućnosti, osoba će voleti sebe i poštovati sebe, i simultano i vas takođe. Njegovo ili njeno samopouzdanje će biti još višlje. Njegova ili njena efikasnost i učinak, će se poboljšati. Njegova ili njena samoefikasnost, i osećaj znanja nad tom oblasti posla, će se uvećati. Sve ovo će se dogoditi ako vaš feedback bude konstruktivan i od pomoći.
A ako se osoba oseti još gore nakon što je razgovarala sa vama, vi ste onda oštetili dragoceni resurs firme. To je kao da ste uzeli čekić i počeli da tučete po firminoj pisaćoj mašini ili kompjuteru. Tako što destruktivno i negativno kritikujete osobu, za nešto što jesu ili nisu uradili, vi dramatično umanjujete njihovu efikasnost. Za sobom ostavljate osobu sa osećanjima nesposobnosti da obavlja svoj posao. Kao rezultat toga, on ili ona će raditi sve manje i manje posla, i verovatno će ga raditi najgore do sad. Učinak, i produktivnost individua, i njihovih sposobnosti da doprinesu kompaniji, će se smanjiti proporcionalno.
