Kada sam bio mali, često sam išao sa drugarima na bazen, i sećam se, dok smo se igrali pored bazena, jedan od njih bi me povukao i držao pod vodom.
Iz čiste zabave, držao me je pod vodom nekoliko trenutaka samo da bi me uplašio, da bi mi srce brže tuklo, i da bi ispala dobra fora. Moram priznati da nikada nisam imao više energije u sebi, nego kada bi se to desilo. Hoću da kažem, da nisam bio ometen ničim drugim, samo sam se fokusirao da se izborim i izronim na površinu. To je to. Nisam u tom trenutku bio zabrinut kada ću uveče morati na spavanje, nisam razmišljao o milion drugih stvari. Jednostavno sam potpuno bio fokusiran da izronim na površinu.
Dosta sam čitao, gledao razne dokumentarce, čak i filmove o ljudima koji su pobegli iz zatvora – zatvora iz kojih je nemoguće pobeći – jednostavno nemoguće je pobeći iz takvog zatvora i tačka! No ipak, ti ljudi danonoćno planiraju, razmišljaju. Na primer film ‘Bekstvo iz Šošenka’, Zapanjujuće se stvari dese, kada se ljudi probude sa svojom svrhom – jedna jedina svrha, koja je sa njima po celi celcati dan, tako da oni gledaju na stvari sa tačke te svrhe. I oni su u stanju da pitaju:’ Kako mogu ovo iskoristiti? Šta je dobro u vezi ovoga? Šta je korisno iz svega ovoga, na osnovu onog što ja hoću da uradim?’
Takođe, kada imate situaciju da svrha pokreće vaš život, protiv toga da ličnost pokreće vaš život; kada svrha pokreće vaš život, ona loše vesti preokreće u korisne vesti. Drugi ljudi, kada čuju ‘loše vesti'(napominjem da sam namerno stavio ‘loše vesti’ pod navodnike, jer u suštini mi i ne znamo da li su to zaista loše vesti tek posle nekoliko godina) dopuštaju sebi da se srozaju niz lestvice, i budu u lošem raspoloženju i depresiji, da budu bez volje i bez srca, ne osećajući se baš najbolje. To je ono što ‘loša vest’ uradi njima.
Međutim, ukoliko ste vi usred nečega, ako ste usred nekog kreativnog procesa, stvarate nešto, i do vas dođe neka vest, vi ste u stanju da se upitate: ‘Obzirom šta sam namerio u životu, kako ovu vest mogu iskoristiti za sebe?’ Svrha, ili pitanje: Šta ja nameravam u životu? su odlična stvar za nas. Dakle, Šta nameravam u životu?
Te stoga, hajde da zaista cenimo svrhu. Zaista da je cenimo…kada se ti zatvorenici probude ujutro, i pogledaju okolo, sve ono što vide, i svako sa kime razgovaraju, oni filtriraju kroz svoje pitanje, svoju svrhu: ‘Kako da pobegnem sa ovog mesta?’ ili ‘ kako mi to pomaže u mom planu za beg koji sam razradio?’ Jer to je sve o čemu oni razmišljaju – to je ono na čega su oni nepodeljeno fokusirani – izaći napolje, osloboditi se.
Raditi, stvarati nešto u životu, je ono što nas pokreće, daje nam enrergiju, i čini nas da uživamo u životu. Preporučujem od srca, i kažem da je razlika u vama, zauvek. Da vi uvek znate razliku između toga, kako se osećate kada živite sa svrhom, i kako se osećate kada živite iz ličnosti, što je potpuno drugačija stvar, robija prepuna problema.
Ličnost može samo biti ranjena i obeščašćena, i ona podrazumeva večnu borbu kako bi postigli da vas svi cene. To je ono šta vam čini život sa tačke ličnosti, ali kada živite sa svrhom- ono što drugi ljudi pričaju, govore, misle, nije više tako bitno – osim ako to možete iskoristiti kako bi ispunili svoju svrhu.
Dakle, ovo je nešto što bih želeo da svima bude kristalno jasno. Kada se namerite na nešto, energija teče u vas, a kada se fokusirate na ono što mislite da jeste (vaša ličnost), energija samo otiče od vas… oslabljeni ste i sve ostalo izgleda ultra moćno u očima vaše ličnosti. Drugi ljudi izgledaju kao da baš oni imaju svu moguću moć i novac, institucije izgledaju previše moćno, vaši zdravstveni problemi izgledaju kao da će vas svakog časa usmrtiti- sve izgleda strašno kada živite sa tačke svoje ličnosti.
Radije biram da budem neustrašiv. A svrha čini upravo to.
