Pre neko veče sam gledala televiziju i kliknula na opciju filmovi na zahtev. Dok sam pregledala moguće izbore filma, glas mlade žene mi se obratio sugerišući ostale opcije filmova. Sve više i više njen lažno-veseli glas išao mi je na živce, dok nisam shvatila da bi mogla kliknuti na mute dugme i njen iritantni glas bi utihnuo. I takođe sam shvatila, da smo mi nekako uspeli da se pretvorimo u društvo koje je konstantno bombardovano sa nekim ko priča o nečemu.
Nekada su se televizije u određeni čas isključivale, i jedino što smo mogli čuti bila je statika. Često žudim za tom statikom. Ona barem ne deli sa nama nikakvu vrstu informacije. Veoma često, vi nemate nikakav izbor da li želite da slušate neprestano ‘bla, bla, bla…’ koje kao da preplavljuje skoro svaki javni objekat.
Pokušajte da odete u restoran i mirno uživate u svom obroku, sa nekom tihom muzikom u pozadini. Nema šanse! Često su tu dva ili tri flet TV ekrana, svaki na posebnom kanalu. Na kraju krajeva, ne daj Bože da mušterije prestanu da dolaze! Mnogi ljudi drže Tv u svojim kućama uključenim non-stop da ne bi nešto propustili što se dešava na planeti.
Ludilo leži u ponavljanju. Evo, za primer uzmite ova poslednja upozorenja na uragan. Svaka stanica je izveštavala o tome toliko temeljno, i toliko puta, da smo na kraju mogli dobiti diplomu iz meteorologije. Znam, mogla sam isključiti, ali moja strast je posmatranje apsurdnosti, i ništa nije bilo apsurdnije nego gledati reporterku koja govori o veličini talasa i uragana, dok ju je snažni talas zapljusnuo i bacio u horizontalni položaj na pesak.
Popularni talk-shows ne samo da imaju goste već i postavu takozvanih ‘stručnjaka’ koji se bave verbalnim boks mečevima. Da bi dobili poen za svoj tim, oni se deru, viču, urlaju, govore jedan preko drugog… Izgleda da je saslušati nekog, a zatim odgovoriti izašlo iz mode, u zamenu za nepristojnost. Mada, kad bolje pogledamo, ništa novo! Svi smo mi videli eroziju civilizovanosti tokom prošlih godina dok smo marširali ka ‘samoupijajućoj’ eri. Ja sam uvek optimistična pri posmisli da se jednog dana možemo probuditi, i zaista početi slušati jedno drugo, a do tad, ja imam novog najboljeg prijatelja – mute dugme na daljinskom.
Razvedrite se ove nedelje: Po jedan sat dnevno, sledeće nedelje, isključite svu buku, i uključite omiljenu muziku, audio meditaciju ili zvuke prirode. Da li se osećate smirenije i opuštenije? Možda ćete želeti da dodate ovu vežbu vašoj svakodnevnoj rutini.
