Greg Brejden - Istinski Oblik Prirode

Pogledajte malo bolje u vaše crteže iz detinjstva.

Kako ste zamišljali/crtali svet?

Krajem devedesetih godina dobio sam priliku da sve svoje veštine organizacije i planiranja, koje sam stekao u korporativnom svetu, primenim za korist svoje porodice. Došlo je vreme da preselim svoju majku iz njene kuće u gradu u kojem je trenutno živela, u drugu kuću, i potpuno drugi grad. Ubrzo sam saznao, predpostavljam, kao i svako drugi ko je imao priliku da se susretne sa takvom misijom, da je sama selidba bila jednostavna stvar. Dok je priprema selidbe koja je morala biti obavljena pre svega, bila životni projekat!

Majka je odlučila da će ova selidba biti posebna za nju, i da će je odraditi drugačije kao nijednu do sad. U znaku slavlja novog početka, njenog dobrog zdravlja, i novog okruženja, ona je odlučila da ova selidba bude i jedno veliko spremanje. To je značilo, da će sve što je ikada sakupila, dobila ili kupila tokom prošlih godina, biti pregledano i procenjeno, i da će stvari koje odluči da joj više ne trebaju pronaći novi dom. Dakle, čak i pre nego što smo mogli početi sa pakovanjem, morali smo predhodno utvrditi šta ‘putuje’ sa nama.

Dok smo detaljno pregledali kutije i torbe u kojima se nalazila čitava istorija naše porodice, našli smo se upleteni u sećanja i značenju svakog predmeta, koje nam je palo na pamet. Svakih pet minuta mogao sam čuti mamin uzbuđeni glas, kako dolazi iza neke gomile kutija koje su bile višlje nego i ona sama, kako me zove da dođem i pogledam ‘blago’ koje je našla. ‘ Ah, pogledaj samo ovo!‘, držeći nešto što smo joj moj brat i ja napravili pre 30 godina.

Bila je to Sv. Valentin čestitka sa po dve čokoladice (sada već fosilizovane), još uvek pričvršćene za papir. Čestitku je napravio moj brat, i poklonio joj je kada je bio u drugom razredu osnovne. Tu je bila i crno-bela fotografija naših predaka, uštogljenih izraza lica, napravljena krajem 19. veka. Očigledano je da je pre jednog veka, imati ličnu fotografiju, bila ozbiljna stvar. Niko se nije smejao! A tu je bila i gomila mojih crteža. Mama je sve to sačuvala, pokazujući moju evoluciju u slikama od zabavišta, pa sve do akvarela koje sam napravio u srednjoj školi.

Dok sam otvarao rolne papira, i gledao tamne crteže sa ugljem, bio sam zaprepašćen. Kao dete, učinio sam najbolje što mogu da zabeležim lepotu Misuri drveća, i lepote godišnjih doba. Stvar je bila u tome, što moje drveće na crtežima nije ni malo ličilo na pravo lišće Misuri drveća. Moje drveće je ličilo na trouglove zakačene na tankim štanglama! Pufnasti oblaci po nebu, bili su prazni krugovi, koji su visili iznad horizonta, a kamenje na zemlji ličilo je na gomilu majušnih kvadrata.

Ono što sam ja zabeležio na papiru bilo je primitivno renderovanje onoga što sam zaista video ispred sebe. Ono što je ovde bitno je to, da sam ja koristio alate za koje sam naučio da predstavljaju naš svet, kako bih nacrtao ono što sam video. A to su bili geometrijski oblici. Tipična geomatrija koju smo naučili kao deca je bazirana na formama koje ne nalazimo u prirodi, te su s’toga i crteži bili približni tome. Ono što sam kao dete video tada, ja sam izrazio kroz oblike koji su mi najviše ličili na ono što vidim. Sada znamo da ovakav tip geometrije- Euklidova geometrija, nije dovoljno dobra. Priroda nije sastavljena od krugova, trouglova i kvadrata. Jasno je da nam je potrebna drugačija geometrija kako bi opisali svet kakav ga vidimo kroz svoja čula.

Sada imamo takvu geometriju. Nova matematika ekspodirala je na scenu, zauvek menjajući sve ono što mislimo vezano za prirodu i naša tela, ratove i poslovnu berzu. Ona se zove Fraktalna matematika, ili jednostavno Fraktali.

1970. godine profesor matematike na Jejl Univerzitetu, Benot Mendelbrot, razvio je način da vidimo strukturu koja leži ispod, i koja čini svet ovakav kakav jeste. Ta struktura sačinjena je od specifičnih obrazaca, obrazaca unutar obrazaca, unutar obrazaca…itd. Svoj novi način viđenja stvari nazvao je fraktalna geometrija. Njegova knjiga ‘ Fraktalna Geomatrija Prirode’ smatra se jednom od najuticajnijih knjiga 20. veka.

Pre Mandelbrotovog otkrića, matematičari su primenjivali Euklidovu geometriju, koju sam i sam iskoristio kao dete, na svojim crtežima. Verovalo se da je priroda suviše komplikovana i suviše fragmentisana da bi imala jedan matematički oblik, ili formulu koja je predstavlja egzaktno. Upravo zbog tog razloga, prvi dečiji crteži drveća više izgledaju kao lizalice na štapovima. Bio je to oblik iznenadne, intuitivne precepcije, koji je iskusio Mandelbrot, kao i neadekvatni alat sa kojim je jedino imao izbor stvarati ono što je video oko sebe, koji su ga naterali da potraži nove načine kako bi izrazio svoja iskustva.