Nikad nemam dovoljno vremena! To ćete čuti, odmah posle rečenice: Ja zaista želim to da uradim, ali jednostavno nemam vremena.
Medjutim to nije istina. Nije istina da oni to zaista žele da urade, a takodje nije istina da nemaju vremena za to. Da zaista to žele da urade, oni bi stvorili vreme za to. Vremena uvek ima dovoljno.
Nije vreme ono što ljudima fali, već posvećenost. Tako da bi poštenije bilo reći: Mislim da bi trebala da kažem da to hoću, ali jednostavno nemam tu posvećenost.
Kada je želja jaka, ona može biti pretvorena u jasnu posvećenost. A onda, čisti entuzijazam, prouzrokuje stvaranje slobodnog vremena. A onda veoma uskoro imamo mnogo vremena za to. Kada je želja jaka, imamo svo vreme na svetu.
Kada radim kao biznis konsultant, i korporativni trener, vidim da ljudi oslabe u svojoj profesionalnosti, jer pokušavaju da rade mnogo stvari odjednom. Stvari, koje misle da bi trebalo da urade. A onda postaju još slabiji, tako što se trude da razmišljaju o previše stvari. Uskoro, prelaze sa jedne stvari na drugu, vrtoglavom brzinom, jedva dodirujući svaku od tih stvari, bežeći od njih, pa onda oped ka njima, a onda prelaze na nešto drugo, i tako u krug. Upropaste svoje biznise, tako što ne odvoje vreme da pošteno obave jednu jedinu stvar.
Tokom godina, ovo je bio moj problem u profesionalnom životu. Trčao sam od posla do posla, kao dete za loptom. Uskoro mi je to postalo veoma teško, pored porodice i dece koja su rasla. U to vreme, ja sam pokušavao da se setim što više stvari odjednom. Time nisam dozvolio, da poklonim nečemu dovoljno vremena, da bi se to i razvilo. Voleo bih da sam to sebi tada mogao da kažem: Uspori malo! Radi manje, ostvari više.
Neko je pitao Ajzaka Njutna: Kako ste otkrili teoriju gravitacije ?
– I ti bi je otkrio, da si o tome razmišljao svaki dan.
To je bio moj problem, ja nikada nisam izabrao jednu stvar da u njoj budem odličan. Nikada nisam bio odličan, u ničemu. Pisao sam pesme neko vreme, neke od njih su bile dobre, i snimljene su na dobrim albumima, ali ja sam bio suviše nestrpljiv za tu profesiju, da bi odvojio vreme, da u njoj budem odličan. Čak i onda, kada su neki od popularnih pevača uzimali moje pesme za svoj album, moj um je uvek trčao ispred sebe, pokušavajući da se obogati. Nikada nisam stao, i zaista počeo da pišem. Nikada se nisam skrasio u svom životu, uvek sam vodio mentalnu trku.
Nisam shvatao, da prava snaga u životu dolazi od toga da malo usporimo, i lagano izaberemo na čega da se fokusiramo. Dok nisam shvatio koliko je ustvari moćna ta ideja, ja sam se javljao na svaki telefonski poziv, i odgovarao na svaki mail, sa istim intenzitetom energije. To je definitivno slabost. To nije snažan način življenja.
Roj Evenherm, najvišlji šef nacionalne asocijacije za nascar trke, jednom prilikom je radio sa trkačem Džef Gordonom (Jeff Gordon), koji je bio superstar. Evenhermov moto je bio: Da bi ubrzao, moraš usporiti. Kada je bio Gordonov šef, Evenherm je govorio da još uvek, ponekad mora da dokazuje ovaj princip Gordonu. Prvo bi mu govorio da odveze jedan krug najbrže što može, zatim sledeći da uspori, i time je postizao najbolje vreme. Jedna po jedna spora stvar na dnevnom redu, je snažan način života. Biti fokusiran je snažan način da se živi.
Pre par godina, žalio sam se mom konsultantu i treneru, Stivu Hardisonu da sam preopterećen. Bio sam potpuno zatrpan obavezama raznih profila, izazovima, problemima, i nisam znao šta da radim. On je ušetao u moju kancelariju, i ugledao hrpu papira na stolu. Rekao je:
Da li si voljan da probaš nešto, čisto kao eksperiment ?
Naravno – rekao sam.
On je onda prišao mom stolu, i podigao papir koji je stojao na mom telefonu :
Ti imaš samo jedan problem u životu– rekao je.
Samo jedan? – pitao sam
Da– reče on, predavajući mi papir u ruke – Ovaj problem. To je jedini problem koji imas. Postaraj se za ovaj problem.
Ali šta sa svim ostalim problemima?
Zaboravi ih na momenat, razmišljanje o njima te sprečava da središ ovaj jedan. Pobrini se za ovaj, a zatim uzmi drugi, i njega sredi. Misli samo na jedan u trenutku, ali nastavi da ih odradjuješ, jedan po jedan. Budi potpuno fokusiran na problem koji trenutno radiš, unesi sve što imaš u to, fokusiraj sve svoje resurse u taj jedan problem, i podsećaj sebe, da je to sve što imaš, tako da možeš da uneseš sav svoj kreativni trud u rešavanje tog problema.
Ali šta ako radim na pogrešnom problemu??? -rekao sam. Šta ako bih trebao da radim na nečemu drugom?
Samo uradi to – rekao je. Nevolja u tvom životu nije to da li radiš pogrešan problem, već to da nisi fokusiran ni na jedan problem. Jednom, kada rasčistiš ovu kancelariju, problem po problem, sastaćemo se i pričati o drugim temama. Prioritetima, obavezama i kreiranju tvoje budućnosti. Pogledaćemo koji od tih problema nisu tu trebali ni da stignu. Za sada, samo ih obavi sve, jedan po jedan. I zapamti, obavljaj ih sa mišlju da uvek imaš samo jedan posao koji radiš.
Mi možemo da učinimo da se naši problemi poredjaju isto tako, jer smo mi ti koji smo zaduženi i kontrolišemo sopstveno vreme. Kada poredjamo sve resurse našeg uma naspram jednog jedinog problema, mi ustvari kreiramo svi protiv jednog prednost. Problemi se onda rešavaju kreativno, brutalnom brzinom.
Kada lažem o vremenu, ja postajem njegov neprijatelj. Tada je vreme protiv mene. Ističe. Nikad ga nema dovoljno. Kako god bilo, onda kada zaboravim na vreme, i fokusiram se ponovo na svoju obavezu, vreme odjednom prelazi na moju stranu. Vreme je moj saveznik. Ono je stvar od koje je sačinjen sam život.
