Intervju vredan 5 miliona dolara.
Kada mi dođu ljudi na intervju za posao, često se iznenade neobičnom razgovoru. Kada utvrdim da individua koja se prijavljuje za posao poseduje sve prikladne veštine, talenat i želju, ja izvadim svoju čekovnu knjižicu, ček od 5 miliona dolara, hemijsku olovku i upitam osobu: Kako se tvoje ime tačno speluje?
Čim zapišem ime te osobe na ček, ja je upitam: Ako vam dam sada ovaj ček od 5 miliona dolara, šta će te uraditi sa svojim životom? Odgovor koji dobijem natrag daje mi na uvid pravi poziv te osobe – i da li se to uklapa u profil moje ponude za posao.
U suštini, ako se odgovor ne poklapa sa opisom pozicije za koju su se prijavili, ja im saopštim da neće biti primljeni i pripremim intervju za drugu osobu. Njihov istinski odgovor dao mi je do znanja da nisu u skladu sa mojom kompanijom i da treba da potražim druge kandidate koji vole ono što rade toliko, da im ček od 5 miliona dolara samo dodatno daje podršku kako bi se još više ostvarili u svom poslu, umesto da taj novac i čitav život okrenu u sasvim drugom pravcu.
Jednom prilikom kada sam intervjuisao jednog pedesetgodišnjaka, koji je imao topao osmeh i fensi poslovnu tašnu, napisao sam svoj ček i upitao ga svoje uobičajeno pitanje. Do tog trenutka imali smo veoma uspešan intervju i sve je išlo u njegovu korist zaposlenja, : govorio je entuzijastično u vezi onoga što je hteo da radi i učini za kompaniju, i meni se zaista činilo da je odličan kandidat za posao menadžera. Međutim, odjednom je njegov pogled postao dalek i počeo je da priča koliko voli stolarstvo: miris sveže posečenog Kedra i Bora, Trešnje i lešnika; sečenje sirovog drveta u savršene delove, i draž izrade predivnih detalja.
Dok je bio u svom zanosu, nežno sam ga prekinuo. Očigledno je da volite rad sa drvetom. Zašto ne krenete sa takvom karijerom?
Verovatno je mislio da se šalim, pošto je počeo da se smeje.
Ozbiljno vam kažem, ako ste tako odličan menadžer, a voleli biste da se bavite drvetom i stolarijom, i da pravite nameštaj, a niste dovoljno uspeli da upravljate svojim životom kako biste u to i postigli, kako bih ja mogao od vas očekivati da uspešno upravljate mojom kompanijom?
Počeo je da se smiruje kada je video da se ne šalim. Pa Džone, – rekao je, dok je pokušavao da me ubedi…Ja bih zaista voleo da dođem i radim za tebe…
Nisam ga zaposlio, a on je otišao iz moje kancelarije sa velikim pitanjem da razmišlja.
Nekoliko nedelja kasnije, došao je u moju kancelariju sa ličnom zahvalnicom, i da me obavesti da je konačno počeo da juri karijeru svojih snova. Nakon našeg razgovora za vreme intervjua, shvatio je da poseduje veštine za vođenje sopstvene kompanije, ali to nije nikad ranije ispratio jer nije verovao da je firma koja pravi nameštaj dovoljno dobra i vredna poštovanja, kao karijera. Sada je to prevazišao, i bio je zahvalan što sam ga pogurao i inspirisao. Poslao mi je i nekoliko svojih elegantnih umetnina od drveta kao znak zahvalnosti.
Kada zapošljavate nove radnike, nikada nećete nekome učiniti nažao tako što ga nećete zaposliti ako je nemotivisan i neinspirisan za rad. A kao zaposlenik, ne činite nikome uslugu tako što se grčevito držite posla u kompaniji koja vam ne pomaže da uvidite svoj dragoceni potencijal i veličanstvenost. Umesto toga, bilo da ste zaposlenik ili poslodavac, gledajte da poklopite posao sa zaposlenikom. Moto koji stoji iza svega ovoga je: Volite ono što radite, i radite ono što volite.
