Džoan Z. Borišenko - Kako sam Uhvatila Virus Vežbanja

Moj trogodišnji sin me je posramio.

Kada su moja deca bila mala, živeli smo u ruralnom delu gde su kuće bile veoma udaljene jedna od druge. Jednog dana, komšinica mi je pokucala na vrata sa vestima da je izbio požar u kuhinji suseda koji su živeli dole niz put, I nju su angažovali da pozove ostale susede da dođu I pomognu u raspremanju.

Pošto je bila zima u Novoj Engleskoj, obukla sam kaput I požurila na vrata za komšinicom, koja je lagano trčala. Pokušala sam da je pratim, ali posle minut dva, bila sam bez daha I zajapurena u licu. Iako sam imala samo 30 godina, osećala sam se kao da sam hiljadu godina stara. Presavijena na sred ulice, sa rukama na butinama, boreći se za vazduh, doživela sam prosvetljenje. Shvatila sam da je vreme da obratim pažnju na svoje telo, koje je nakon svega, ipak moj jedini dom.

Te iste večeri, na televiziji je bila neka emisija o ženi koja ima 50 godina, I koja je počela sa džogiranjem par godina ranije, a sada redovno trči 8 milja dnevno. Njena transformacija je počela tako što je počela da trči do svog sandučeta za poštu I natrag, što je bila razdaljina od nekih 90 metara. To nije bilo baš tako strašno, mislila sam, ako može ona, mogu I ja.

Sutra ujutro, moj sin Andrej I ja, krenuli smo u lagano trčanje. Minut kasnije, ja sam bila primorana da usporim I krenem da hodam, dok je on nastavio da džogira sasvim lako. Bilo je vrlo demorališuće biti nadigran od trogodišnjaka, ali sam pomislila da on ima manje tereta da pomera I da mu je zato lakše, te sam nastavila. Trčala sam I hodala, Trčala I hodala. Mislila sam na ženu sa emisije od sinoć, I pridodala sam jednu mantru svom režimu. Dok sam udisala vazduh mislila sam: Ako ona može... , a onda bi izdahnula vazduh: mogu I ja. Uskoro, bila sam kao parna mašina koja može.

 

Iskreni pogled na sebe nas može pokrenuti.
Iskreni pogled na sebe nas može pokrenuti.

 

Nakon narednih nekoliko meseci, trčala sam skoro svim danima u nedelji, po tri milje, a vikendom specijalno po pet. Izgubila sam čitavu jednu konfekcijsku veličinu farmerica, a sa njom I žudnju za nezdravom hranom.

Ako mislite da ste spremni da krenete u jedan život koji je radostan I u kome nema toliko stresa (I da, ako imalo sumnjate da li ste dovoljno zdravi da bi vežbali , prvo se konsultujte sa lekarom), evo nekoliko saveta da vam prija vaše novo vežbanje:

Izaberite nešto zabavno I lako kao cilj. Lično, radije bih da me juri lav, nego da moram da idem u teretanu. Teretane su mnogo zamorne za mene. Ljudi imaju trenere, I cela stvar se čini kao još jedan posao – ali sa ocenjivanjem. Sa druge strane, moj muž obožava teretanu. On može da isprati svoj progres I redosled vežbanja i gleda vesti dok trči na pokretnoj traci. I on skoro uvek upozna prijatelje tamo – to je kao jedan veliki centar neke zajednice. Ja bih radije išla u šetnju sa našim psima, išla da se vozam biciklom, ili na skijanje kad je sezona. Ove aktivnosti počinju na ulaznim vratima, štede moje vreme, I verovatnoća da ću ih zapravo I uraditi je mnogo veća.

  1. Načinite vežbu kao prioritet o čijem se izvršenju ne pregovara. Ako ste sami sebi na prvom mestu, to onda znači da svoje vežbanje zapišete u specifični vremenski folder u svom rasporedu I tretirate ga kao važan sastanak.
  2. Vežbanje je lakše u društvu prijatelja, ili čoveka, ili ljubimca na četiri noge. Ako vas neko čeka, veća je verovatnoća da će te se pojaviti. Čak šta više, socijalna podrška je dokazana kao olakšica od stresa, tako da vežbanje sa prijateljem važi kao dupla doza za vaše zdravlje. Ljudi koji najbolje od svih drže do svog vežbanja I najistrajnije se pridražavaju svojih rasporeda su, naravno ljudi koji imaju pse. Šetanje psa udvostručuje dozu vežbanja jedne osobe na nedeljnom nivou. To dodatno šetanje sagori 600 kalorija više u toku nedelje, koje bi inače ostalo zalepljeno u vašem telu.

Program vežbanja zahteva disciplinu I konstantnu posvećenost dok ne postanu prijatne navike, kao što su to nezdrava hrana, cigarete, alkohol, ili bilo šta drugo što nam obezbeđuje instant zadovoljstvo, a što nas kasnije ujede za leđa. Ako ste uporni, vežbanje postaje formiranje nove navike jer osećanje snage I dobrobiti koje imate od njega, teško da išta drugo može nadmašiti.

2 Comments

  1. Odlican tekst, pun motivacije za zdraviji zivot.

Leave a Comment