Živimo u svetu kontrasta. Okruženi smo mnogim stvarima, ljudima, pojavama, sa kojima nemamo mnogo toga zajedničkog ili obrnuto. Gledamo svet iz sebe, i nekim stvarima i ljudima se radujemo, a nekima ne.
U deliću sekunde zna da nas pogodi nečija reč, ponašanje, postupak. Osećamo veliki bes, skoro nemoć prema nekim ljudima, skoro ih možemo nazvati: Neprijatelji.
Da li je zaista tako?
Ko su ljudi koji nas najviše nerviraju?
Ko su ljudi koji su nas najviše povredili u životu?
Da li su nam to najveći neprijatelji?
Zapitajmo se, porazmislimo, da li je to baš tako?
Prvo, da li je slučajno da je ovaj naš svet toliko pun suprotnosti i da li to ima nekog suštinskog smisla?…. Naravno da ima!
Suprotnosti su neophodne, da bi mi ljudi shvatili šta ne želimo, a tada jako dobro znamo šta želimo.
Suprotnosti imaju smisla, da bi smo mogli bolje sami sebe da definišemo, osetimo!
Iz ove svekolike suprotnosti, svako po slobodnoj volji gradi svoj kosmos, svoj život.
U ovom haosu je sve u harmoniji, jer je sve usklađeno onim što dajemo, što odašiljemo, to nam se i vraća, to i privlačimo u svoje iskustvo.
Ljudi koji su nas najviše nervirali ili nas najviše povredili, su najviše i doprineli da shvatimo šta ne želimo, tj šta želimo.
Oni su nam najviše pomogli da se promenimo, da se poboljšamo, proširimo kao biće koje nije samo ovo što je fizičko telo, već večni kreator svoga života, koji je povezan sa svešću svih pojedinaca, kreatora.
Sve je u redu, sve je baš kao što treba da bude, a mi pravimo izbore da li smo u skladu sa sobom sa svojim unutrašnjim bićem, ili se opiremo tome i u skladu sa tim, i biramo šta će biti deo nas, našeg života iz ove suprotnosti.
Birajmo iz ovog sveta suprotnosti ono što je u skladu sa nama samima, a to će mo prepoznati po tome što ćemo se „dobro“ osećati. Sklad uvek prati divno osećanje dok nesklad uvek poteže neko negativno osećanje.
Nema greške kad slušaš sebe!
Srećno nam svima bilo!
