Dobrodošli na naš sajt,
ovde ćete pronaći preko 1000 prevoda raznih knjiga, tekstova, blogova, citata, afirmacija vodećih autora iz oblasti samopomoći,
samorazvoja, life coaching-a, kao i autora koji obrađuju naučno-spiritualne teme. Takođe, ovde možete
pročitati i naše brojne autorske članke i tekstove.
Kada dodjem kući sa posla, umoran i istrošen, ja mogu sebi da kažem: “O Bože, kako sam samo umoran! Ne želim da me deca sad smaraju, samo hoću da vegetiram, totalno sam iscrpljen! ” Te reči će imati definitivni efekat na pokretačku silu u meni, ili, mogu udahnuti sebi malo života, malo višlje ka vrhu lestvica, ka mom duhu i mogu reći: “Ja volim ovaj moj život. Moja deca su tako zabavna. Oni su dobrodošla razbibriga posle napornog dana na poslu, ona su tu da bi me zabavila i oduševila.” Jer, ljudski mozak je u osnovi dizajniran za komediju. Ispoštovaću svoju prijatnu iscrpljenost, ali ću i uživati u svim veselim momentima i smešnim trenutcima porodičnog života. Smejaću se, možda čak i zaplešem! Izbor je uvek tu za mene. Mogu posedovati svoje razmišljanje ili mogu biti žrtva sopstvenih misli. Žrtve doživljavaju misli kao stvari koje im se dešavaju, kao da se misli prenose iz Tokija u Japanu, a ne iz njihove sopstvene volje. Vlasnici kreiraju sopstvene misli. Razmišljanje počinje sa rečima koje biraju, a te reči onda boje sliku koja nam budi duh.
Za vlasnika duha, ljubav nije nikakva misterija. Ljubav je za njega kao i svaki drugi oblik energije u Univerzumu – što je više šalješ, više je i primaš. Kada je moja ćerka Mardži imala 9 godina, jednog dana prišla mi je sa uznemirenim izrazom na licu:
Nedavno sam gledao emisiju na televiziji koja se završila rečima Majkla Džoradana (Michael Jordan): “Život je sport, ispij ga!” Podsetio me je na jednu nalepnicu koju sam viđao tokom godina, koja kaže: ŽIVOT JE KUČKA I ONDA UMREŠ. Počeo sam da koristim tu nalepnicu na svojim seminarima, kao alatku podučavanja. To je jedna od najefektivnijih alatki koje sam ikada koristio, zato što veoma brzo napravi poentu onoga o čemu pričam. Nedavno sam vodio seminar za jednu veću visoko-tehnološku kompaniju. Bilo je otprilike oko sto ljudi u publici i kada sam ispisao reči sa nalepnice ŽIVOT JE KUČKA I ONDA UMREŠ – na tabli, jedan od učesnika je doviknuo:
Danas,većina nas živi u čaurama. Unutra je mračno i prašnjavo, i mi mislimo da ne možemo izaći napolje. Mi spredamo razne priče o čaurama, sami sebi, ali te priče su laži. One samo deluju kao istinite jer su ponovljene toliko puta. Mi bismo mogli da probijemo čauru ako bismo to hteli , mogli bismo se probiti napolje i videti svetlost sveta. Mi bi smo mogli naučiti kako leteti.
Koliko dugo vremena je prošlo, od kada ste poslednji put pravili veliko spremanje, u svom garderoberu? Većina nas pretrpava ormane sa odećom koju smo nosili u jednom trenutku našeg života, a mnoge od tih stvari smo davno zaboravili da smo ih ikada i nosili. U našem društvu, odeća je moda, te s’toga, ima kratkotrajno značenje u našem životu. Mi samo trpamo jednu stvar na drugu, dodavajući sve više i više odeće, a potom se žalimo kako u našim ormanima nema više mesta. Mi dodajemo novo, ali pri tom zaboravljamo da odlažemo nepotrebno.
Ja volim našeg direktoraReid Trejsija (Reid Tracey) i našu divnu autorku Šeril Ričardson (Cheryl Richardson). Oni su dva predivna razloga , zbog kojih se pakujem ove nedelje i odlazim na novi seminar Movers and Shakers workshop.
Početkom 2006. godine, pročitala sam knjigu koja govori o menjanju sastava krvi, od nezdrave u zdravu, tehnikom koja se zove “Tehnika Linije Života” (The Life Line Technique). Ovaj princip mi se učinio sličan onom, koje primenjuje Dr. Masaru Emoto,koji je napisao knjigu “Lekovita moć vode” (The Healing Power Of Water), čak šta više, Emoto je citiran mnogo puta u ovoj knjizi.
Gledalas sam novi film o Majklu Džeksonu, ” To Je To !”. Film je fenomenalan, puna dva sata, pravog show-a. Ako vam se pruži prilika, odgledajte ga. Film su ustvari snimci sa probe, velikog koncerta, sa kojim je Majkl želeo da obidje turneju po svetu.
U redu je da pravimo greške dok učimo. Mnogi od nas ,smo suviše skoncentrisani na perfekcionizam. Ne dajemo sebi šansu da naučimo bilo šta , jer ako nismo uradili nešto perfektno u prve tri minute, to automatski znači da nismo dovoljno dobri za to.Kada prvi put probaš nešto novo da radiš, to obično ne ispadne dobro.Da bi ti pokazala na šta mislim, uzmi sada i ukrsti svoje ruke, jednu u drugu. Ne postoji pravi i pogrešan način, da to uradiš. Prekrsti svoje ruke, i primeti koji ti je palac na vrhu. Sada, otvori opet ruke, i sklopi ih, tako što ćeš suprotni palac postaviti na vrh. Verovatno ti je čudan osećaj, neprijatan.Sada opet ponovi to sve, nekoliko puta, svaki put sa drugim palcem na vrhu, i zadrži tako. Kakav ti je sada osećaj? Ne tako čudan, zar ne? Navikavaš se. Možda možeš naučiti da držiš palac sa obe strane podjednako, bez čudnog osećaja.
