Fizički čovek dolazi do neprijatnog osećaja kada razmišlja: Ja i oni poput mene smo došli do pravih odluka, i svako ko ne živi po tim pravilima nije u pravu. A onda provede čitav svoj život boreći se protiv svih tih ‘pogrešnih’ odluka i sebe odseca od Životne Sile koja bi mu pomogla da ima radosti u svojim – kako je on zaključio – pravim odlukama. Ne postoji ispravna staza. Postoje beskrajne staze, a razlike između staza je ono što ih čini sve više i više, i više savršenim. Dobra stara staza ne služi više ničemu.

Postoji jedan izraz u spoljnom okruženju koji koristite kako biste zabavili jedni druge, (i on vam ne služi vam baš najbolje) koji kaže: Brinem da kad odem na svoje pristanište, moj brod će već otići. Nedostajaće mi moj brod. A mi vam kažemo: drugi brod, drugi brod, drugi brod. Vi nemate pojma koliko brodova dolazi na vaše pristanište. To je siguran tok, i nije bitno koliko ste brodova već propustili. Jedina stvar koja je bitna je šta trenutno radite po pitanju svoje vibracije? A to možete zaključiti po tome kako se trenutno osećate.

Ljudi kažu: Radost je u stizanju do cilja, ali retko da uošte razumeju to što govore. Vi ste u ovom fokusu vremena/mesta/realnosti sa ciljevima i postignućima koji vas zovu,  jer dok vi identifikujete vašu želju, ona bukvalno priziva život kroz vas. Prizivanje života kroz vas – u tome je caka, a ne u postizanju bilo čega.

Nema potrebe da išta popravljate. Sve se savršeno odvija. Dakle, dok stojite u svom sadašnjem trenutku prihvatajući da je sve u savršenom redu, onda iz takve vibracije, vi postajete opkoljeni sa sve više i više dokaza da je zapravo sve u redu. Međutim, kada ste ubeđeni da su stvari pokvarene, da postoje zagađenja, ili da su stvari otišle po zlu, ili da vlada pravi zavere…onda se desi da se zapletete u tu vibraciju, i počinjete da manifestujete takve stvari, i onda kažete: Vidiš, rekla sam ti da su stvari otišle dođavola.