Oproštaj

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

10 Comments

  1. Sarah

    Lakše je Oprostiti i kada se samo zapitamo odkud ja Ovde u Baš ovakvim životnim okolnostima, da li je možda moguće da sam Ja sama pre nego sam došla u ovo fizičko telo izabrala baš takve okolnosti da bih nešto jako bitno Naučila za moj dalji duhovni razvoj…
    Takvo pitanje sam ja postavlja kao protiv pitanje kada mi kažu kako mi ne biramo svoje roditelje i porodicu u kojoj ćemo se roditi, ili društvene okolnosti i životne situacije itd…I tako mi je postalo mnogo lakše prihvatiti svaku situaciju kao izazov za moje Veće Dobro koje ja možda trenuttno ne vidim, a samim tim je i Oproštaj postao kao lek za svu patnju koja je neminovnost i kao prva pomoć za odbacivanje viška tereta kada počnem da padam…A to mi je u stvari i pomglo da na kraju vidim to Veće ili ti Više Dobro!
    257 Zaista se divim tvojoj snazi koja Oproštajem može postati samo još Veća 🙂

  2. Suzi

    Odslusala, uzivkala i….. LIKE- ovala ! Vinaa, da me nisi ‘prozvala’ , ko zna 😉 . Pozdrav

  3. član 257

    Hvala Sarah! I ja se divim ljudima dobre volje koji svakodnevno svraćaju na ovaj sajt jer ovo što ovde pišemo uvek će nekome dobro doći.
    Vina, ako ti kažem da sam dva puta aplaudirala na tvoje reči, da li to zvuči dovoljno da se opiše koliko sam oduševljena? Kapiraš?!:) Oduševljena sam ne samo što si posvetila pažnju i izdvojila vreme da posvetiš jedan video ovoj temi, ne samo što retko ko ima hrabrosti ovako u kameru da govori o tome šta je oproštaj (malo njih zna; dodijalo mi je da kadgod mi neko objašnjava šta je oprost kaže koju knjigu da čitam ili mi citiraju neke mudre misli; reci brate svoje mišljenje!), ne samo što si sama na svom primeru prvo prvoverila i uradila, nego i što se služiš običnim, jednostavnim rečnikom koji sav narod razume! 🙂 Po ovome šta ste svi nabrojali šta je oprost ja sam došla do zaključka da sam ja odradila 95% posla. Možda se tako ne čini, ali ja duboko u sebi znam tačno gde se nalazim u celoj priči, da ne detaljišem sad svaku situaciju u mojoj glavi i gde sam sad u odnosu na nju, a gde sam bila.
    Ono što želim da naglasim da je Buđenje mog života započelo onog trenutka kada sam ukapirala ko sam. Jednog dana sam prihvatila činjenicu da sam ja božija kreacija, da sam ja njegovo omiljeno delo, da kroz mene teče sva sila ovog sveta, da se najlepše osećam kada samo pustim ljubav da teče…Vejn Dajer to lepo objašnjava. I što više osećam božansku i beskonačnu sebe sve više se divim sebi i volim sebe, Što više sebe volim i plutam u vibraciji ljubavi sve više imam razumevanja i tako dalje. Jer ako sam ja božansko stvorenje, ako si ti božansko stvorenje, ako su Leci, Žika, Sarah i svi ostali (ne mogu sad da se setim svih nikova ali mislim na sve) onda su i moji roditelji, zar ne? To su takođe božanska bića zarobljena u nekom Egu, nekom mozgu sa nekim uverenjima straha, bola, odsustva radosti. Sto vise citam ove “nase knjige”, gledam videa i razgovaram sa raznim ratnicima svetlosti (a i mojim nefizickim prijateljima posto sam razvila tu komunikaciju) sve vise sam uverena da kad napustimo ovaj fizicki svet da cu ih tamo zateci kako se radosno veselimo raznim iskustvima koje smo prosli. Ja verujem u to da sam izabrala okruzenje u kojem sam se rodila verovatno jer sam htela da neke stvari skontam, odradim, prevaziđem. Ako čovek želi da doživi čudo mora postati čudo. Kako postati čudo ako nisi izabrao neku situaciju koja je napeta i veoma puna kontrasta. Dodajmo još i deo priče da su svi lekari rekli mojoj majci dok je bila trudna da abortira jer je beba nezdrava i biće metalno obolela (na šta moji prijatelji poručuju da i nisam baš “normalna” 🙂 ) ispada da ima veoma veliki razlog zašto se neka duša ulije u ovo telo. Gledala sam NIka Vujičića u Sava Centru i ono što me oduševilo jeste zaista: Ako hoćeš čudo-postani čudo! E, sad, ponekad se dešavaju padovi u niže vibracije, doduše nikako više kao pre, i onda u tim nižim frekvencijama dolaze misli koje nisko vibriraju, ali mnogo je lakše kada se trenutak osvesti i mnogo se brže čovek vraća na dobro. Ja nisam ispričala niti jedan postotak stvari koje su mi se dešavale, moj život je pun čudesa, ali što se tiče Vininog komentara da IMAM PRIZVUK ŽRTVE: Dugo sam se razmišljala da li da išta kažem o sebi baš zbog toga. Nisam čak na forumu ni htela da se predstavim jer ako krenem, kraja nema, ali postoji jedna pomešana emocija kad je prizvik žrtve u pitanju. Biću najiskrenija kad kažem da sa jedne strane mi bude žao da ne napravimo kvalitetnu diskusiju o važnim stvarima i kroz to najčešće ljudima moram da kažem deo svoje priče, a sa druge stupa Ego u akciju. Vauuuu, ljudi ti se dive, šta si preživeo, Vauuuu od trinaeste godine sam…vauuuuu i to utiče nekako na njih da me slušaju, a ja sam dobra osoba i volim ljude i smatram da im trebam pomoći. Mislim da nebismo poštovali Luizu ili Dajera toliko da ne znamo njihov deo priče i ne mislim da to oni naglašavaju zbog igre žrtve nego zbog toga da pokažu ljudima kroz svoj primer. Ljude inspirišu drugi ljudi koji su imali snažna životna iskustva i prevazišli ih. Možda ja zvučim “žrtvasto” :), ali u mom okruženju je upravo moje iskustvo razlog zašto me neko sasluša i poštuje pa bar ode kući da razmisli. Nije da se baš hvalim na sve strane, jer nije neki razlog za samohvalu (svako biće se bori za opstanak, i cuko i maca), ali sazna se kad-tad! Možda još uvek nisam neki poznat lik, ali šta ako postanem neke poznata faca kao Luiza :)!?
    Realno, nisam imala nameru da napišem ovoliku komentarčinu, ali raspisala sam se k’o “prava”.
    Sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem vam se što pomažete svojim učešćem da postoji ovakvo mesto.

  4. Siniša

    100 % posla odrađeno

    Pozdrav za 257, and others warriors

  5. DenVik

    Nesto nisam sklona forumima, komentarima, vise sam tip za “face to face” a valjda se to mora promeniti kod mene:-), jer vi ( svi ratnici) postajete deo moje svakodnevnice i ovo je jedini vid komunikacije, za sada. Pozdrav za 257 i naravno, svaka čast. Mišljenja sam da svi mi, bukvalno svaka duša, ima svoju neku priču, lični bol, duboko iskustvo patnje, zbog nekog ” straha”, bolesti ( svoje ili nekog bliskog), ostavljeni smo kao mali ili kao odrasli od “voljenog” bića ili smo ostavljali ili šta već. I kada prihvatim da je ovo stvarnost koju sam sama birala da bih bila na ovom i ovakvom putu, ma ne bih menjala sekund svog života, niti bih izbacila bilo koju ličnost( ego) koji sam upoznala na tom putu, jer sad je vreme kada srećem sve lepe duše, sad je vreme oprosta i duboke ljubavi. Nisam savršena, besprekorna ili šta već i dalje grešim i to je valjda u redu, učim, padam ,ustajem i idem dalje.

  6. Siniša

    Nešto uoči mladog meseca (koliko vidim sad je pun) ….

    Noćas dok sam išao da bacim smeće nebo je izgledalo kao da sam u spotu Triler !

    http://www.youtube.com/watch?v=ZINV8ag97wg

  7. jasmina

    Mnogo si slatka u ovom video, ta boja ti stoji..

  8. DenVik

    257 mislim da uskoro dolazi vreme da se uzivo vidimo.Svi ratnici, koji to budu hteli, naravno. Ja se uskoro selim u Beli grad, sto zbog posla, sto zbog drugih stvari, inace sam Uzicanka.

Leave a Comment