Loren Gunel - Zatražite pomoć kada vam je potrebna

To je tajna uspeha!

Zašto biste hranili svoj strah od odbijanja?

 

Ljudi koji od svog života naprave uspeh, imaju sposobnost da se okrenu drugim ljudima I zatraže pomoć. Zašto neki moćni ljudi mogu zatražiti pomoć I podršku koja im je potrebna, dok drugi idu okolnim putem I pokušavaju sve da rade samostalno? Uspešni ljudi koji razumeju vrednost obraćanja drugima za pomoć i podršku znaju da ne mogu stići daleko u životu ako ne savladaju ovu fundamentalnu veštinu.

Da biste se upustili I krenuli u neki novi projekat, morate biti u stanju da pitate druge za njihovu podršku, savet, pomoć ili kontakte. Zašto jedna osoba može to uspešno da učini, dok je druga preplašena da zatraži pomoć? Zato što je to bazirano na strahu. Strahu od odbijanja. Kada se osoba plaši odbijanja pri pomisli da od nekog zatraži pomoć, ona se plaši toga da je neko odbije kao osobu. Strah dolazi od toga što osoba meša razliku između zahteva koji je odbijen, I osobe koja je odbijena. Nije to zbog toga što se nekom niste dopali, ili što nekog nije briga za vas.

Jedan od mojih zadataka da se oslobodim ovog straha bio je da priđem pet ljudi i od njih zatražim da učine nešto za mene, I da očekujem Ne kao odgovor. Toliko sam se plašio odbijanja da sam pre izabrao da povećam težinu zahteva nego da se sučim sa svojim strahom. Pokušao sam da prizovem svoju hrabrost, da se na brzaka suočim sa svim nemirom I dobijem svojih pet Ne, pobegnem I sakrijem se. Priznajem, bio sam I radoznao da vidim šta će ispasti od te moje vežbe na kraju.

Krenuo sam na pohod I sledećih sat vremena proveo odlazeći kod različitih osoba I zahtevajući razne stvari od njih. A ipak, ni kod jedne od njih nisam uspeo da dobijem ozloglašeno, surovo, definitivno Ne. Ili su ljudi delom prihvatili moj zahtev, ili su tražili indirektan način da nekako zadovolje moje potrebe. Osećao sam da ću dan završiti razočaran, iako sam se zaista potrudio da uspem u svom zadatku.

 

photo by: gladly
photo by: gladly

 

Srećom, na uglu ulice, odjednom sam ugledao osobu koja bi sačuvala moju čast I sprečila me da odem kući praznih ruku.

Hans! Hans! Povikao sam iz daleka. Hans, da li bi mi pozajmio nešto novca?

To je bio prvi put u mom životu da sam bio ispunjen zadovoljstvom dok sam gledao kako se lice koči, oči zamrzavaju pogled, obrva se penje, a usta stežu.

Izgledalo je kao da se čitava scena odvija u slow-motion pokretu – ekstremno usporenom pokretu – dopuštajući mi da uživam u svakom hiljaditom delu sekunde, slici po slici, I sećam se svake, kao da se to desilo juče. Ponovo vidim njegova usta kako se otvaraju, jezik pada u usnu duplju, a on izbacuje iz sebe oštar izdah koji je raspalio vazduh oko njega kao bič, oformljujući magičnu reč odbijanja, reč koju sam očajnički tražio celo popodne: Ne.

Mogao sam ga zagrliti I izljubiti od zahvalnosti.

Dakle, da li je bilo lako dobiti te Ne odgovore kao što sam zamišljao? Moram priznati da nije. Ljudi koji se plaše toga da budu odbijeni nemaju pojma da je retka stvar biti odbijen od strane drugih ljudi. U suštini, ljudi su skloni da vam pomognu, ne da vas razočaraju, I da se slože sa onim što od njih I očekujete. Upravo onda kada se plašite da vas odbiju, na kraju I budete odbijeni. Kada naučite da priđete ljudima, I da ih zapitate šta vam je potrebno, ceo svet vam se pruži na dlanu.


Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

Leave a Comment