Stiv Čendler - Zašto ne bismo, prosto, samo radili stvari?

‘Nije pitanje ko će mi dopustiti?

Pitanje je ko će me zaustaviti?’ – Ajn Rad

 

Moja knjiga Ratnik Vremena je upravo uvršćena u standardni kurikulum Univerziteta Santa Monika kao deo programskog štiva; univerziteta čiji je program spiritualne psihologije iznedrio jedne od najuspešnijih životnih trenera celog sveta.

U knjizi objašnjavam koliko volim pitanje koje Ajn Rad spominje iznad. Zato što sam većinu svog života proveo pitajući sebe ono prvo pitanje: Ko će mi dopustiti?

Po celi dan sam tražio odobrenja I dozvole van sebe. Veoma loša navika koja vodi u siromaštvo i uništene međuodnose.

Iako loša, ipak je samo navika. Navika koju skoro svako od nas stekne u svom detinjstvu. Molba za dozvolu I odobrenje. Tako funkcioniše detinjstvo. Način na koji smo pripitomljeni da ne bismo slobodno trčali sa vukovima.

Međutim, to je navika koja odrasloj osobi ne služi ama baš ničemu. U suštini, to je navika koja na kraju izjede čitav duh odrasle osobe.

Kada smo moj partner u pisanju pesama, Fred Knip I ja napisali kompoziciju ‘Ne mogu ti prići odavde‘ mi, naravno, nismo ni znali da li će je iko ikad čuti van članova naših porodica. Ali smo ipak komponovali tu pesmu. Nismo razmišljali o odobrenju drugih, jer bi to stopiralo kreaciju pesme.

Danas je 70.000 ljudi pogledalo našu pesmu na You Tube-u. Nije bilo važno ko će nas pustiti da se bavimo pisanjem pesama kao životnim pozivom. Bilo je pitanje ko će nas zaustaviti?

…’Ono što vas može ubiti nije bitno.

Ono što vam može pokvariti život veoma je bitno.

Ono što kvari život je suvišna pažnja usmerena na ono što vas može ubiti.’…

 

photo: r3novatio
photo: r3novatio

Ko me sprečava da uradim ovo?

Zbog toga što većina ljudi nikad ne definiše neophodnu akciju za postizanje rezultata, uvek rade samo one akcije koje su im u tom trenutku prijatne. Oni uvek prate osećaj aktivnosti, umesto da insistiraju na delanju neophodne akcije koja se traži.’ – Dušan Đukić

 

Ljudi imaju snove, ali ih ne žive. Oni pričaju o svojim snovima ponekad, nakon dve tri čaše vina, ali kada će se taj san zapravo ostvariti?

Prva stvar koju će dobar životni trener da uradi je da će pronaći u vama vaš san – iako je zabačen negde ispod tone žalbi prema životu. A onda će vaš životni trener, ako je dobar u onome što radi, pretvoriti taj san u nešto što se konkretno može početi raditi, pretvoriće san u jedan projekat. Jer se velike stvari ne dešavaju u snovima, već u projektima I konkretnim delima koja su inspirisana snovima.

Vladimir Nabokov je rekao u ‘Sećanje koje govori’: ‘Sigurno nije tada – u snovima – nego kada je osoba budna, u momentima robusne radosti I postignuća, na najvišljoj terasi svesti, tada, smrtnost ima šanse da nadvisi sopstvene granice.’

U psihoterapiji se radi o osećanjima. Ali u životnom podučavanju radi se o postignućima…robusnim I radosnim postignućima. Vaš životni trener ne želi da se vi samo osećate bolje u vezi sebe. Vaš životni trener želi da vi osetite kakav je osećaj postići nešto izvanredno.

 

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

Leave a Comment