Džejms F.Tvajman - Tajna izobilja

Kako hrana prožima ljubav.

Jedan vrhunski kuvar bira svoj poslednji obrok.

Bio sam impresioniran životom koji je glavni šef kuhinje, Rodžer Defo, kreirao za sebe. Saznao sam da je on držao jedan od najuspešnijih restorana u Torontu, a potom ga prodao I preselio se u Australiju iz *sabatnih razloga, ali hrana je toliko bila u njegovoj krvi da nije mogao da stane. Otvorio je restoran Fransucke paste I ubrzo je to postao hit u gradu. Šesnaest godina kasnije, vratio se u Kanadu I počeo da vodi hotel u Elori (Ontario) sa svojom ženom Ketlin. Biznis koji su zajedno stvorili izgledao je kao da je bio u savršenom balansu sa onim ko su oni kao ljudi I kao par. Bilo je to impresivno iskustvo za mene koji sam tamo imao prilike da boravim.

Mislim da si pronašao tajnu izobilja, kao I tajnu kuvanja – rekao sam mu. Kada se osvrnem okolo, sve izgleda tako savršeno izbalansirano. Da li sebe smatraš bogatim čovekom?

Dopusti mi da ti ispričam priču o nekome ko je zaista ekstremno bogat. Pre nekoliko godina, lokalni džentlmen koji je uspeo u životu, poželeo je da organizuje dobrotvornu večeru, I da iz Pariza dovede Alana Dotornijera da napravi večeru za tu priliku. Alan je jedan od najvećih kuvara današnjice – pravi super star. Organizatori tog iventa odlučili su da ga dovedu kod nas, u Dru Haus – predpostavljam da je to zbog toga da bi se Alan osećao kao kod kuće (zbog francuskog dijalekta). Kada je došao, nije imao pojma da hotel drži upravo Francuz, I svo vreme dok je boravio ovde, ja sam insistirao da se opusti I da mi dozvoli da kuvam za njega.

Pričamo o čoveku koji je proveo svoj život kuvajući za druge, pripremajući spektakularna jela koja su osvajala internacionalne nagrade. Uveče bi pili vino I poredili priče. Jedne večeri pitao sam ga pitanje: kada bi imao još samo jedno veče na planeti Zemlji, koji bi bio njegov poslednji obrok? Očekivao sam visoku kuhinju, ipak je on tako talentovan kuvar – ali on je otišao u potpuno drugom pravcu. Rekao mi je da bi njegov poslednji obrok bio pržena jaja.

Šališ se! Zašto bi izabrao jaja kada može da spremi sebi bukvalno šta god poželi?

Razmislite na sekund. Ovo je čovek koji je moga imati sve, najfinije na svetu. Ali ono sa čime se on više konektovao bio je osećaj. Rekao mi je da kada je bio mali, majka mu je svako jutro pravila pržena jaja. Ali za svoj poslednji obrok on nije poželeo obična jaja. Ona bi morala da se prže u pačijoj ili guščijoj masti jer je to najbolji recept. On bi sakupio jaja iz kokošinjca iza kuće. Otišao bi u baštu da ubere svež biber, i u pekaru niz ulicu da kupi svež hleb. Eto od čega bi se sastojao njegov poslednji obrok – moćni podsetnik na ljubav koju mu je majka davala kroz služenje obroka. Za Alana, ovo je bio najbolji mogući obrok koji bi mogao pojesti, I za mene je ovo istinsko bogatstvo.

Hoćeš da kažeš da izobilje ima više veze sa onim što osećaš, nego sa onim šta imaš?

Upravo tako. Većina ljudi misli da je to pitanje veličine kuće koju imaš ili koliko novca imaš na računu. Alan ima sve to, ali zna da to nije najvažnije. Ljubav je ono što je najbitnije I osećaj koji ima kada se konektuje sa tom energijom. Njegova majka je bila simbol nečega unutar njega. Ona je verovatno prva osoba koja ga je učinila da se oseća celim I povezanim sa nečim većim od njega samog. Kada sam ga upitao to pitanje, on se u svom umu vratio natrag u to vreme, I hrani koju mu je ona poslužila. Bilo je to jednostavno I zato je želeo tu hranu više nego bilo šta drugo.

 

photo by: jcbarquet
photo by: jcbarquet

 

Pomislio sam na svoj život I na svo vreme koje sam proveo jureći za slavom I novcem. Postizanje tih stvari za mene je značilo da sam dostojan ljubavi; bez tih stvari, verovao sam da nemam ništa vredno da dam drugoj osobi. Kada sam bio mlađi, pre nego što sam postigao bilo kakav finansijski ili profesionalni uspeh, smatrao sam da nisam u stanju da privučem istinsku ljubav. Nikada nisam bio dovoljno moćan niti dovoljno bogat, bez obzira na okolnosti. Iznenada mi je svanulo da sa 48 godina nisam iskusio nijednu jedinu vezu koja je trajala duže od dve godine. Bio sam uspešan I zaradio sam više novca nego što sam ikad mislio da je moguće, ali se nisam osećao bogatim.

A ti? – pitao sam Rodžera. Izgleda da si ti živeo dobar život. Da li sebe smatraš uspešnim?

Sećam se kada sam držao restoran u centru Toronta. Bio je to veliki uspeh, I ljudi su dolazili sa različitih mesta samo da bi jeli kod mene. Naravno, zaradio sam brdo novca, I postao poznat. Sada sam daleko od grada I prestiža, a srećniji sam nego ikad do sad. Što se tiče novca, danas zarađujem daleko manje nego ranije, ali se osećam mnogo bogatije. To je zato što ja volim ono što radim. Imam predivnu ženu, I imam priliku da kuvam divna jela ljudima, pa čak iako je to samo doručak. Za mene nije bitno koliko je toga, već koliko je kvalitetan moj život. 

*Prema Bibliji, sabat je odmor, odstupanje od posla I obaveza najmanje dva meseca do godinu dana.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment