Brus H.Lipton - Šta ti je tol’ko vremena trebalo?

Spontana evolucija života.

Kolektivna moć samilosti.

 

Predivno prisustvo ovom svetu budisti opisuju kao samilost, reč koja je često pogrešno protumačena u zapadnom svetu. Mi imamo običaj da o samilosti mislimo kao o lepom sentimentu, kada na primer pomislimo na ljude koji gladuju u negde svetu. Međutim, u Budističkoj tradiciji samilost je veoma sofisticirana reč koja objašnjava duboko razumevanje kvantne fizike kao I selularne biologije.

U svojoj knjizi Poziv na Samilost, Aura Glejzer opisuje samilost kao Praksu Prosvetljenja. Drugim rečima, prosvetljenje je nešto što gajimo u našoj svakodnevnici, baziranoj na razumnom shvatanju sveta I našeg odnosa sa njim. Bodisatva - onaj koji je posvećen buđenju srca I uma, kaže Glejzerova, gaji dvodelni um, shvatanje da je ljubav prema sebi I ljubav za druge jedna te ista stvar. Samilost jeste izraz ljudske slobode, koja teče od zdrave intuicije jedinstva života, I svih stvari koje daju.

Ovo razumevanje povezanosti svih stvari, kao I delanje iz tačke te povezanosti, nam nudi ključ spontane evolucije. Pisac I predavač, Greg Brejden, autor knjige Božanska Matrica, putovao je na Tibet kako bi povezao kvantnu fiziku I drevnu mudrost. Uz pomoć prevodioca pitao je vođu Budističkog manastira: Šta je ono što nas povezuje jedno sa drugim, naš svet I naš univerzum? Koja je to stvar koja putuje izvan naših tela I koja celi svet drži zajedno?

Geše (učitelj) mu je odgovorio u par reči: Samilost je ono što povezuje sve stvari. Sledećeg dana, još jedan monah potvrdio je ovu izjavu: Samilost je sila univerzuma kao, kao I ljudsko iskustvo. Drugim rečima, samilost je i polje i namera koju stavljamo u to polje.

Prema budistima, slobodna volja bilo kog čoveka da dela onako kako hoće, direktno utiče na čovečanstvo u celini. Eho naših dela kroz vreme I prostor naziva se karma. Percepcija nesebičnosti koju ponekad povezujemo sa Budističkom samilošću jeste zapravo božanska sebičnost gde dvoje ja služe simultano. Postoji malo ja individue, I višlje ja kolektivnog postojanja. Ovo se drevno verovanje istinski priklanja našoj evoluirajućoj svesnosti da je svaki čovek svesna ćelija u telu čovečanstva, koja se mora simultano ponašati u samointeresu individue kao I celog sistema. Nije ni čudo što se Glejzerova obraća Bodisatvama kao građanima univerzuma.

Nauka je svetu donela još neviđene darove. Činjenica da Greg Brejden, kao I drugi građani zapadne civilizacije jesu u stanju da se ukrcaju na avion I posete drevne kulture na drugom kraju sveta, jeste samo jedna od dobrobiti tehnologije. Dok mnogi drugi potcenjuju tehnologiju, mi na nju gledamo kao na nasleđeni I fundamentalni elemenat evolucije. Razmotrite činjenice da ćelije, dok stvaraju ljudsko telo, razviju mnoge tehnologije daleko sofisticiranije nego one koje su danas produkt moderne nauke.

photo by: mcpunky
photo by: mcpunky

Istinska mudrost koja danas sviće jeste realizacija da je podela nauke I duha ograničena. Moramo odati poštu moći tehnologije čovečanstva. Kakogod, takođe, moramo prigrliti I našu individualnu I kolektivnu moć samilosti, kako bi tehnologiju koristili na mudriji način, sa prikladnom poniznošću. Ovo znanje je došlo na svet kao klasični scenario gde se naučnik popne na planinu znanja, konačno dosežući njen vrh, gde ugleda Budu kako u miru sedi.

Šta radiš ovde? – pita naučnik.

Šta ti je tol’ko vremena trebalo? – odgovara Buda, smejući se.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

Leave a Comment