Greg Brejden - Spašavajući prošlost

Na jedan kratak momenat, zatvorio sam oči i slušao vetar koji se kretao kroz grane koje su se nadnosile iznad mene. Povetarac koji je našao svoj put do mene kroz gustu šumu, preko slojeva znoja i prašine koji su bili slepljeni po mojem licu i rukama, je bio dobrodošao odušak tog jutra. Iako je vetar bio vreo, bar se kretao i pružao odmor od ukrućujuće toplote i vlage popodneva kasnog leta u severnom Misuriju.

Sećam se kako sam razmišljao da postoji neprocenjiva vrednost takvih momenata. Sigurno su i drevni ljudi čiji sam kamp iskopavao tog dana isto osećali dok su kuvali obroke iznad jame za vatru koju sam otkrivao stotinama godina kasnije. Potočići znoja su skliznuli niz moje lice i pali na zemlju dok sam otvorio oči i nagnuo se nad plitkom depresijom gde je moja potraga razotkrila sledeći sloj zemlje.

Nekoliko nedelja ranije, bio sam na ovoj istoj arheološkoji iskopini, koja je otkrivala drevno selo, sa mojim razredom antropologa sa fakulteta. Bili smo zamoljeni da pomognemo oko hitne restauracije ovog iznenađujućeg otkrića. Bilo je iznenađujuće jer je radiokarbonsko datiranje na prvim uzorcima je pokazalo da je ovo bio dom starosedelaca za koje se verovalo da su živeli u ovoj oblasti tek u kasnijem periodu. Lovački kamp ispod mojih stopala je bio prvi dokaz da je ova grupa ljudi, drevni Hopveli (100-500 n.e.), migrirala na obronke iznad reke Misuri mnogo ranije nego što je bilo poznato.

Hitnoća iskopavanja je poticala iz činjenice da je iskopina bila locirana dirktno ispod putanje budućeg autoputa koji bi pokrio tu oblast. Zbog razloga koji su se kretali od hladnog vremena koje će uskoro učiniti gradnju teškom, preko planiranja, prioriteta, i zakazivanja, raspored projekta, rečeno nam je, nije mogao biti pomeren. Za samo nekoliko nedjelja, lopatice teških mašina će seći dirktno kroz zemlju na kojoj sam klečao, i materijal ovog mesta bi uskoro bio zakopan ispod tona asfalta i betona… ili uništen zauvek.

 

Photo by: AndreeWallin
Photo by: AndreeWallin

 

 

Pre nego što je rad započet niko nije znao da se drevni kamp nalazi tamo. Kao što se često dešava sa arheološkim otkrićima, ono što je skrenulo pažnju vlastima na ovo mesto nisu bile godine studioznog istraživanja. Baš naprotiv, to je bilo oštro oko operatora teških mašina koji je rasčišćavao ovu oblast. Samo za tren, dok je vozač podizao masivnu čeličnu lopatu buldožera od zemlje, uhvatio je krajičkom oka odbljesak nečeg sjajnog. Možda je to bilo zato što je u gledao baš u pravom momentu na pravao mesto. Ili zato što je bio dovoljno pažljiv da ispita to što je video. Koji god da je razlog, tog dana ovaj građevinski radnik je zaustavio rad dovoljno dugo da isprati zrak sunčeve svetlosti koji se odbio od glatkog, sjajnog komada grnčarije koji je bio tu zakopan vekovima.

Vozačevo otkriće je bilo razlog zbog kojeg je moj razred bio pozvan da pomogne. Umesto uobičajenog dokumentovanja i iskopavanja koje bi obično karakterisalo takvu iskopinu, radili smo pod štopericom. U roku od nekoliko dana, sav materijal i istorija onog ko je ovo mesto učinio svojim domom pre mnogo vremena će nestati.

Tog dana, bio sam sam na lokaciji. Dok je građevinski projekat nastavljen, časovi su završeni i, zbog novca i vremena, zvanično iskopavanje je smatrano završenim. Uprkos tome, ja sam želeo da spasim lokaciju i dokaze o ljudima koji su živeli tamo koliko god je to bilo moguće. Dok sam otkrivao deliće kostiju, grnčarije, komadiće drveta, i glave strela, pitao sam se koliko bi ovo jedno jedino otkriće moglo da promeni način na koji gledamo na istoriju ovog drevnog srca Amerike.

Onda sam počeo da razmišljam u širim razmerama i da postavljam veća pitanja: ako se naše znanje lokalne istorije još uvek menja, da li je moguće da je to slučaj i na globalnom nivou? Šta se još desilo sa narodima i kulturama iz naše daleke prošlosti što smo do sada zaboravili? Da li su postojale napredne civilizacije koje su postojale mnogo ranije nego što to prihvaćeni tok istorije nalaže? I, ako je tako, šta je to što je njih i njihov svet promenilo tako drastično? Prošlo je mnogo decenija dok nisam otkrio odgovore na neka od mojih pitanja.

Za samo nekoliko dana pretraživanja vlažne, crne zemlje drevne šume, nagoreli ostatci kosti i grnčarije promenili su priču o tome šta se desilo ispod trošnih litica severnog Misurija pre mnogo vremena. Promenilo je ono što se uči u školama i fakultetima u celoj zemlji. Promenilo je vremeske tokove i mape koje pokazuju gde su ljudi živeli i kako su migrirali u prošlosti. Promenilo je karijere arheolozima i istoričarima koji su zasnovali svoj rad na teorijama i pretpostavkama napravljenim na nekompletnom znanju. Sve ove stvari su se promenile. Morale su, zbog novih dokaza.

Postojanje fizičkih dokaza i nauka koja ukazuje da potiču iz davnog vremena ispričali su istraživačima priču koja nije mogla biti ignorisana. I kao što je lokalna istorija kultura koje su živele po padinama i rečnim dolinama severnog Misurija morala biti prepravljena da bi uvrstila nove dokaze pronađene na našoj iskopini, tako i globalna istorija ljudskog roda kroz ceo svet mora da se promeni kako bi uvrstila nova naučno dokazana otkrića.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

1 Comment

  1. Pozarev Djorjde

    Znate ,postoji jedna veoma vredna vrlina u nama a to je bas upravo MASTA.
    Na prvi pogled zvuci beznacajno ali,veoma je bitno.
    Pitacu vas jednu stvar.:
    Da li volite da pricate nekome svoje snove?
    Da li su oni za vas realnost ili samo puka slucajnost?
    Da li verujete da bas vi mozete postati gospodari svog mikro kosmosa?
    Koga ili sta ste spremni da primite u svoj mikro kosmos?
    Na sta ste spremni da ga odrzite?
    Da li ste srecni unutar njega?

Leave a Comment