Stiv Čendler - Poglavlje devet: spali svoju priču

“Spaliću te kao sveću dušo, izgoreću te s obe strane.” – Dajana Vašington, Bluz Zle Cice

Frensis me je pozvao zato što je njegovu nacionalnu mrežu prodavaca korpi s voćem uništavao i sabotirao jedan veoma drzak, nezreli čovek koji se zove Rudi. Rudi je jednom davno bio jedan od Frensisovih najboljih prodavaca, ali Rudi je zastranio i sada je širio glasine. Na primer, zvao je i slao mejlove svim ostalim prodavcima u zemlji, govoreći im kako je Fransisova kompanija nepouzdana, pa čak i nelegalno osnovana. Rudi je takođe govorio kako je Frensis prevarant i kako mu ne bi trebalo verovati. Kad god se pojavio novi trač, Rudi je bio odgovoran za to.

Frensis me je zbog svega toga pozvao sav u histeriji. Pitao sam ga: “Kako ti mogu pomoći Frensis?”

“Pa ti uvek nađeš načina da vidiš priču drugačije od mene, a ja sam sad u pravoj krizi, ustvari, nikad nisam imao ovakvu krizu u biznisu i ne znam šta da radim.”

Rekao sam Frensisu da ako hoće da mu pomognem u vezi te krize, prvo moramo da prestanemo da koristimo reč kriza u našem razgovoru. Da bi mu pomogao, bilo mi je potrebno da Frensis ugasi i ponovo pokrene svoj sistem. Ja ne ohrabrujem ljude da se utapaju u krizama. Prevelik je luksuz, ne možemo ga priuštiti ako želimo da uspemo.

Frensis je rekao: “To nije kriza?! A šta je onda? Hoćeš da razmišljam pozitivno u ovom momentu? Žalim, to je nemoguće. Ovaj tip mi uništava reputaciju.”

Podsetio sam Frensisa, jer smo pričali mnogo puta ranije, da je kriza percepcija, i samim tim Fransisov izbor, i da on može da vidi i opiše stvari kako god želi, a biranje najkatastrofalnijeg, uznemiravajućeg, samosažaljevajućeg jezika mu samo oduzima snagu, u momentu kada je snaga ono što mu najviše treba. Upravo reč kriza čini ga slabim nasuprot krize. U tom momentu Frensis je trebalo da bude jak, čak jači nego obično. Frensisu je trebalo podsećanje da se problem najbolje rešava preplavljivanjem. Osim ako je bio voljan da ga pusti i proglasi nebitnim, što takođe funkcioniše. Ali, ako je odlučio da se prihvati problema, onda je najbolji način apsolutno, kostolomno preplavljivanje. Potpuni, snažni napad pod punim gasom. Ništa manje. Ne dozvoli da problem raste Frensise, ne dozvoli da Rudi i dalje širi taj otrov, a da ne reaguješ kreativno.

Trebalo mi je mnogo teških i bolnih godina dok nisam naučio osnovnu istinu o problemima u životu i na poslu: problemi ne stare dobro. Što duže problem živi, teže ga je rešiti. Kada sam jednom shvatio da je brzina rešavanja najvredniji reper u rešavanju problema, sve je postalo lakše. Advokat Meri En je naučila tu lekciju, a mogao bi i Frensis. Istog momenta kad prepoznaš svoj problem, ali bukvalno istog momenta kad ga prepoznaš za ono što jeste, pritisni ga svim što imaš koliko god brzo i intenzivno možeš da bi ga preplavio svom težinom, kao da ubijaš muvu kovačkim čekićem. Kreći se brzo, budi potpuno fokusiran, angažuj druge da ti pomognu, ne dozvoli da se promeni tema, pričaj samo o rešenju. Kako rešavaš ovaj problem tako rešavaš svoj život. Jer kako radiš bilo šta, tako radiš sve. Budi snažan, preplavi ga, budi energetičan, budi uzbuđen, budi moćan, budi detaljan, budi potpun i zapamti: bolje je rešiti sada nego kasnije,  problemi ne stare dobro.

 

 

Jer kako radiš bilo šta, tako radiš sve.

Rudi je opanjkavao Frensisa na veoma štetan način, kao što nezadovoljni bivši ljubavnici ponekad rade, da bi zaštitili sopstvene ponižene priče. A Frensis nije znao šta drugo da radi osim da igra i podrhtava. Igra oko svoje kuće, zove druge ljude, drhti i cvili o tome.

Zato smo on i ja stvorili masivni akcioni plan. To je drugačije od običnog akcionog plana, to je masivni akcioni plan. Zato ga tako i zovemo. Plan je uključivao advokate, e-mail kampanje, i retoričko zastrašivanje. Ali nisam hteo da se tu zaustavimo, želeo sam da odemo još dalje, tako da sam pitao Frensisa:”Kako da uzmemo ovu situaciju i promenimo je u nešto fenomenalno i pozitivno za tebe? Kako da je preoblikujemo u nešto što će ojačati tvoju misiju biznisa?” Frensis je bio zbunjen. On je navikao da gleda na svoje krize kao na nešto loše. Njegov stav je bio: Učini da loša stvar nestane. Nikad se nije zapitao o korišćenju loših stvari za više dobro. Jer na taj način nas priče zarobe. Tako nas priče koje nam oduzimaju moć čine omađijanim.

Jednom kada krene priča povređene žrtve, o tome kako je prema tebi nepravedno postupano, ti više ne želiš zaista da je promeniš. Jednom kada si uložio vreme i maštu u njih, priče o žrtvi te čine da se osećaš posebno, više nisi uobičajen, više nisi nebitan, ti si poseban, ti si jedinstveno žrtvovan. Kakav izvrsni ego trip, iako je negativan, ipak je uzbudljiv. Rudi te je specijalno izdvojio za omalovažavanje. Ti si u pravu, a Rudi nije. Ti izgledaš sve bolje.

Ljudi pričaju priče žrtve da bi izgledali dobro. Ako je njihov šef bio grub i nefer prema njima, oni izgledaju dobro kada se uporede. Žrtva je vrsta obrnutog heroja priče, mučenik, možda čak i svetac. To je tajna isplata. Ali Frensis nije imao takvo gledište, bio je nestrpljiv za moje ideje, zvučale su mu previše besmisleno. Želeo je da ostane na tome koliko je to sve bilo loše. Držao sam se ovoga jer sam želeo da pokažem Frensisu još jedan način. Još jednu moguću priču koja čini da ga iskustvo s Rudijem ojača, a ne da oslabi misiju njegove kompanije.

“Kako bi nešto ovako loše moglo ojačati misiju?!” – pitao je Frensis.

Ja sam ga pitao da li je zaista iznerviran, potpuno pobesneo, pun pravedničkog besa?

“Da!” – odgovorio je.

“Hajde da iskoristimo tu čudesnu energiju, a ne da je protraćimo. Hajde da je upotrebimo da izgradimo nešto, hajde da je upotrebimo za komunikaciju, da narežemo tvoj kratki govor na cd, i da napravimo govornu poruku upravo sada, sada kad se ovako osećaš, za sve tvoje prodavce širom amerike o tome šta se desilo i kako nećeš više to da trpiš. Ljut si kao ris, hajde da napravimo snimak u kojem im govoriš o tome kako je ova kompanija zasnovana na strasti, integritetu i viziji, pusti ih neka to osete, prodrmaj ih, napravi još odvažnija obećanja nego ikad. Budi dorastao ovome, iskoristi ga, iskoristi ga kao gorivo, poludi!”

Frensis se konačno uzbudio, sad je bio podstaknut, sad je bio usmeren i fokusiran, sada nije mogao da dočeka da uleti u mali studio za snimanje koji je koristio, i snimi strastveni odvažni cd za svoje ljude. U mesecima koji su došli, prodaja se popela u Frensisovoj kompaniji. Frensis je rekao da je incident ujedinio njegovu kompaniju, i da ga je sada gledao kao blagoslov. “Zadivljujuće je kako možeš iskoristiti neprijateljsku situaciju i izgraditi se na njoj.” – rekao je. To ilustruje ne samo koliko su priče moćne, nego i kako mogu biti potpuno prepisane i pretvorene u nešto sasvim drugačije zarad višeg dobra.

Ponekad, kad se nevolja pojavi u mom životu, volim da mislim o deblu na putu. Isprva mogu videti deblo kao prepreku, Rudi koji zove ljude i laže o Frensisu je bila prepreka, na prvi pogled deblo. Ali deblo je takođe nešto što možeš da upališ. Šta se desi kad upališ deblo? Kao prvo deblo se potroši, ali šta još? Time što se potroši vatra postane jača, blistavija i toplija. Deblo ustvari hrani vatru. Prepreke hrane misiju. Zato je tako važno da se suočite s problemima uz pomoć vaše vatre u srcu. Ne da se nećkate oko problema, nego da kada jednom donesete odluku da se suočite s problemom, upalite svoju unutrašnju vatru i krenete na njega, da ga potrošite, pretvorite ga u energiju. Promenite priču o deblu time što ćete ga zapaliti, i time promenite celokupnu priču o sebi.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment