Luiz L. Hej - Promene počinju u vama

Kako da se oslobodite zavisnosti

Od čega se skrivate?

Nijedna knjiga, a kamoli poglavlje ne može zameniti terapiju profesionalnih programa za isceljenje od zavisnosti. Međutim, promena počinje u vama. Čak I najbolji programi koji postoje vam ne mogu pomoći ako vi sami niste spremni da pustite svoje zavisnosti. Vreme je da kreirate novu viziju svoje budućnosti I da pustite sva uverenja I misli koje ne podržavaju tu viziju.

Nadam se da ćete pronaći inspiraciju u priči koja sledi, o Terezi, umetnici I piscu iz Oregona, I njenoj zavisnosti:

Kako sam prestala da pušim

Bila sam lagani pušač 30 godina, s’vremena na vreme bih zapalila, ništa specijalno. Nakon mog razvoda, kada sam imala 50 godina, postala sam tvrdokorni, po jedna paklica-svakog-dana pušač, na nekoliko godina. Bila sam apsolutno navučena. Nisam mogla da ostavim duvan, a nisam ni bila sigurna da želim – ali morala sam, zbog zdravstvenih razloga.

Pazarila sam veoma skup lek prema receptu lekara, koji je trebalo da poništi moju žudnju za nikotinom. Jedina pozitivna stvar bila je ta, što sam smela da pušim naredni mesec, zato što je to bilo potrebno kako bi lek postao efektivan. Dve nedelje nakon što sam počela da uzimam ovaj lek, džamila sam ko luda I pitala se koliko će biti potrebno vremena da me mine žilja za cigaretama. I dalje nisam imala ni najmanju želju da prestanem.

U to vreme, Luizina knjiga Možete Isceliti Sopstveni Život, stojala je na stolu pored mene, I sećam se da je u njoj bilo poglavlje o pušenju, bacila sam se odmah na čitanje. Ona je napisala:

 

photo by: Jenovah_Art
photo by: Jenovah_Art

 

Možda ćete pitati sebe seriju sličnih pitanja: Da li sam ja spremna da pustim neprijatne odnose? Odnose gde moje cigarete stvaraju ‘dimnu zavesu’ da ne bih mogla videti koliko su zapravo neprijatni ti odnosi. Zašto ja kreiram te odnose?

Ova pitanja su me pogodila kao tona cigala. Pomislila sam na osobu koju sam smatrala za prijateljicom – negativnu, umišljenu I viosko kritičnu ženu; a zatim sam pomislila na svoj brak, gde je sve navodno bila moja greška. Luiz je nastavila:

A onda ćete primetiti da je razlog zbog kojeg vam je toliko neprijatno taj što vas drugi ljudi uvek kritikuju…Tada pomislite na kriticizam, I shvatite da ste kao dete primili tonu kriticizma. To malo dete u vama oseća se ‘kod kuće’ jedino onda kada je kritikovano. Vaš način da pobegnete I sakrijete se od ovoga bio je da kreirate ‘dimnu zavesu’.

Setila sam se svog detinjstva, pogotovo svojih troditelja koji su mojim sestrama I meni urezali u mozak gomilu kritičnih rečenica. Nikada im ništa nije bilo dovoljno dobro.

U tom momentu doživela sam prosvetljenje! Ugasila sam svoju napola popušenu cigaretu, I preostalu paklicu ceremonijalno smrvila u ruci na najsitnije deliće, I izjavila: Voljna sam da se oslobodim potrebe da budem kritikovana.

Tog dana sam ostavila pušenje, I više nisam uzela I jednu jedinu pilulu koju su mi prepisali. To je bilo lako, I zato sam bila spremna da postanem blaža prema sebi. Od tada, nastavila sam svoj put isceljenja, I pronašla nove odnose koji su me podržali u mojoj istini. Ranije, kada nisam verovala da sam ovoljno dobra, privlačila sam gomilu ljudi koji su podržavali to moje verovanje. Pušenje mi je pružalo ‘štit’ koji me je sprečavao da sagledam istinu.

Sada, posmatram kako razgovaram sa sobom I kako razgovaram o drugima. Naučila sam da ako kritikujem nekog drugog, ja jedino kritikujem sebe. Sada sebe volim previše da bih praktikovala to staro, samougnjetavajuće ponašanje. To se jednostavno više ne uklapa samnom.

 

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

Leave a Comment