Paulo Koeljo - Za jednominutno čitanje: Priručnik za penjanje na planine

A] Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primer “ona tamo je lepša” ili “ona tamo je lakša”. Trošićeš mnogo energije i entuzijazma da bi postigao svoj cilj, tako da si ti jedini odgovoran i ti bi trebao da budeš siguran u to što radiš.

B] Znaj kako da joj se približiš: planine su često viđene iz daleka – lepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada probaš da se približiš? Putevi su svuda oko njih, cveće raste između tebe i tvog cilja, ono što je izgledalo tako jasno na mapi je teško u realnosti. Zato isprobaj sve staze i puteve dok na kraju jednog dana ne budeš stojao ispred vrha koji želiš da dostigneš.

C] Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i koje ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mesta na kojima možeš da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.

D] Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje: Kada počneš da se penješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okoliš. Ima litica, naravno. Ima skoro nevidljivih pukotina u planinskim stenama. Ima stena koje su toliko uglačane olujama da su klizave kao led. Ali ako znaš gde stavljaš svaki korak, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.

E] Pejzaš se menja, zato uživaj u njemu: naravno, moraš imati cilj u glavi – stizanje do vrha. Ali usput mnoge stvari mogu biti viđene, i nije nikakav problem stati tu i tamo i uživati u vidokrugu koji te okružuje. Svakim osvojenim metrom možeš videti malo dalje, iskoristi to da otkriješ stvari koje još nisi primetio.

 

priručnik za penjanje na planine
priručnik za penjanje na planine

 

F] Poštuj svoje telo: možeš se popeti na planini samo dok pružaš svom telu pažnju koju zaslužuje. Imaš svo vreme koje ti život pruža, sve dok hodaš bez zahtevanja onoga što ne može biti pruženo. Ako ideš previše brzo umorićeš se i odustaćeš na pola puta. Ako ideš presporo, pašće noć i izgubićeš se. Uživaj u okolini, uživaj u hladnoj izvorskoj vodi i voću koje ti priroda velikodišno nudi, ali nastavi da hodaš.

G] Poštuj svoju dušu: ne ponavljaj stalno “Ja ću to uspeti”. Tvoja duša to već zna, ono što njoj treba je da iskoristi dugo putovanje kao priliku za rast, da se proširi preko celog horizonta, da dodirne nebo. Opsesija ti neće uopšte pomoći da dostigneš svoj cilj, čak će ti oduzeti zadovoljstvo iz penjanja. Ali obrati pažnju: takođe nemoj ponavljati stalno “teže je nego što sam mislio”, zato što će ti ta misao oduzeti unutrašnju snagu.

H] Budi spreman da se popneš kilometar dalje: put na vrh planine je uvek duži nego što misliš. Ne zavaravaj se, doći će momenat kad ono što je izgledalo tako blizu je još uvek veoma daleko. Ali pošto si bio spreman da ideš dalje, ovo ti neće predstavljati problem.

I] Budi srećan kad se popneš do vrha: plači, tapši, viči svoj četvorici vetrova da si uspeo, neka ti vetar – vetar uvek duva tamo gore – pročisti um, osveži tvoja umorna i znojava stopala, otvori oči, očisti prašinu iz tvoga srca. Osećaj je tako dobar, ono što je bilo samo san, udaljena vizija, je sada deo tvog života, uspeo si!

J] Obećaj: sada kada si otkrio silu koje nisi bio ni svestan, reci sebi da ćeš od sada koristiti ovu silu do kraja svojih dana. Poželjno je da takođe sebi obećaš da ćeš otkriti još jednu planinu, i da ćeš poći u još jednu avanturu.

L] Ispričaj svoju priču: da, ispričaj svoju priču! Daj primer. Reci svima da je to moguće, i drugi ljudi će onda imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment