Džo Dispenca - Poziv na Buđenje na Polovini Života?

Koliko dugo još možete održavati svoju iluziju?

Dopustite da istinska Vi zasija I uzdigne se!

 

Na sredini života, ljudi koji ne nastoje da svoja osećanja zakopaju, pitaju sebe neka velika pitanja: Ko sam ja? Koja je moja svrha u životu? Gde ja to idem? Za koga ja sve ovo radim? Šta je Bog? Gde odlazim kada umrem? Ima li još nešto u životu sem ‘uspeha’? Šta je sreća? Šta sve ovo uopšte znači? Šta je ljubav? Da li ja volim sebe? Da li bilo koga volim?

I duša počinje da se budi…

Ovakvi tipovi pitanja počinju da okupiraju um jer mi providimo kroz iluziju I sumnjamo da nas bilo šta van nas može usrećiti. Neki od nas konačno shvate da ništa u našoj okolini neće popraviti to kako se mi osećamo. Takođe primećujemo ogromnu količinu energije koja je potrebna kako bi održavali ovu projekciju sebe kao sliku koju przentujemo svetu, I kako je naporno I iscrpljujuće održavati um I telo konstantno prokupiranim. Naposletku dolazimo do zaključka da naš bedni pokušaj da održimo svoj ideal pred drugima, zapravo jeste strategija koja nas osigurava da nas ta, nikad-namirena osećanja od kojih stalno bežimo, nikada ne sustignu I zarobe. Koliko još dugo možemo žonglirati, I održavati toliko lopti u vazduhu, samo da se naši životi ne bi urušili?

 

Poziv na Buđenje na Polovini Života?
Poziv na Buđenje na Polovini Života?

 

Umesto da kupuju veći TV ili najnoviji smart fon, ovi ljudi prestaju da beže od osećanja od koga su se toliko dugo trudili da pobegnu, suoče se licem u lice sa njim, I namerno pogledaju u njega. Kada se ovo desi, individua počinje da se budi. Nakon određene količine samo-reflekcije, oni otkriju ko su zapravo, od čega su se krili, I šta više ne funkcioniše za njih. Stoga otpuste svu fasadu, igrice, I iluzije. Iskreni su u vezi toga ko su zapravo, po svaku cenu, I ne plaše se da sve izgube. Te osobe prestaju da šire energiju koju su ulagali u održavanje toga da slika iluzije ostane netaknuta.

Oni stupe u kontakt sa svojim osećanjima, a zatim se okrenu prema ljudima u svom životu I kažu: Znaš šta? Nije bitno ako te više ne usrećujem. Završila sam sa tim da se opsedam oko toga kako izgledam, ili šta drugi ljudi misle o meni. Završila sam sa tim da živim za druge. Želim da budem slobodna od tih lanaca.

Ovo je veoma dubok momenat u životu jedne osobe. Duša se budi I motiviše je da kaže istinu ko je ona zapravo. Sa laži je svršeno.

 

Deo iz knjige Lomiti Naviku I Biti Svoj od Dr.Džoa Dispence 2012.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

1 Comment

  1. leci

    Predivan tekst!

Leave a Comment