Loreta LaRoš - Nema više ‘gunđavog’ razmišljanja

Misli su temelji koji nam pomažu da stvaramo svoj život. Kada imamo gomilu neorijentisanih, negativnih, I nerealističnih misli, temelj puca I mi završimo tako što se osećamo poludeli I bez humora. Način na koji razmišljamo u mnogome podseća na avion I autopilota. Mi zaboravljamo da možemo preuzeti kontrolu I upravljati sobom. Ali nam se čini da je mnogo lakše kada to ne činimo.

 

Godine I godine uslovljavanja stvorile su naše automatske reakcije. Vi ste na parkiralištu I tražite slobodno mesto. Ne možete da ga pronađete I počinjete da predpostavljate da se nešto dešava. Vi ne znate šta je u pitanju, ali zbog čega bi inače imali toliko muke da nađete to slobodno mesto? Što se više vozikate po parkingu to postajete sve nervozniji. I pošto ste konačno sebe ubedili da verovatno ni nećete uspeti da pronađete prazno mesto, vaš jedini fokus je da nastavite da ga tražite. Čak I da je slobodno mesto ispred vaših očiju, vi ga nećete spaziti.

Recimo da idete u bioskop, I da je vaš glavni fokus da pronađete mesto ispred kojeg niko ne sedi. Priznajmo, svako od nas traži savršeno mesto. Mladi par sa decom seda ispred vas, I svako od njih ima veliku glavu I mnogo kose. Vi počinjete sa razmišljanjem: Oh ne! Ne opet! Ovo mi se uvek dešava. Odem u bioskop I ljudi sa većim glavama uvek sednu ispred mene.

U ovakvim situacijama, možemo se premestiti na drugo mesto, ali ponekad padnemo u zamku stvari koje nas živciraju da jednostavno nismo u stanju da se fokusiramo na rešenje. Mi bismo radije nastavili dramu eksalirajući negativnost. E sada mi je veče potpuno upropašteno. Dosta mi je. Više nikada ne idem u bioskop!

 

photo by: sugarcream
photo by: sugarcream

 

Mi izgubimo totalnu perspektivu I izjavljujemo stvari koje snaže našu nesposobnos da napravimo racionalne izbore. Šanse da više nikada nećete otići u bioskop do dana vaše smrti su besmislene.

S’vremena na vreme I sama zapadnem u ovaj vir negativnosti – moje gunđavo razmišljanje – pogotovo kada ne mogu da pronađem nešto. Pre neki dan sam tražila par cipela, ali sam našla samo jednu. Bila sam ubeđena da je neko uzeo moju drugu cipelu, ali ko bi to učinio? Sigurna sam da moj partner Keni nije baš zainteresovan da nosi jednu crnu, visoku štiklu!

Konačno sam je pronašla ispod kreveta, ali tek nakon što sam sebe izludela!

Razvedrite se ove nedelje:

Ove nedelje, uzmite kontrolu u svoje ruke I upravljajte sobom ka srećnijim mislima, slobodnim od stresa.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment