Vejn Dajer - Neka ljubav postane vaša nova navika

Na skorašnjem Hay House krstarenju Mediteranom, posetili smo istorijska mesta drevnih civilizacija Grčke I Rima. Jedan put koji se izdvojio od svih bio je naše zaustavljanje na ruševinama Efesa na obali Turske, gde sam imao zakazano predavanje. Ispričaću vam o mom tamošnjem iskustvu koje sam doživeo, koje prikazuje važnost naše moći da izaberemo ko smo.

Tog dana u Efesu bilo je mnogo turista u oblasti, I red do toaleta bio je dug. Kada sam konačno ušao u kupatilo, video sam da tamo stoji čovek koji deli svakom po parče papira, nakon što ljudi operu ruke. Moja prva reakcija bila je kao reakcija mene kad sam bio u svojim mladim, nezrelim danima: Šta ovaj čovek radi u ovom javnom toaletu?!! I da li očekuje da mu možda dam I napojnicu? Ne želim nikome da dajem napojnicu samo zato što sam išao u toalet. Samo sam hteo da piškim. Ne smatram da treba da platim za to. Ne želim da se petljam sa ovom situacijom. Ne želim da moram da ga pogledam. To je neko ko želi da me iskoristi. On želi novčić. A ja nemam kod sebe nijedan. Ove misli su spontano letele po mojoj glavi. Uzeo sam parče papira I izašao napolje.

Udaljio sam se desetak koraka od toaleta I shvatio šta sam učinio. O moj Bože, ko zna kakva je životna priča ovog čoveka? On je odlučio da dođe I radi u toeletu gde turisti dolaze I odlaze po ceo dan (ne možete ni zamisliti kako je smrdelo unutra) a on tamo stoji po ceo dan I samo deli te male komade papira, možda da zaradi da prehrani svoju porodicu. Ko zna šta se dešava u njegovom životu? A ja tu stojim I sudim mu.

 

photo by: burtn
photo by: burtn

 

Misli rođene iz besa, osude, I straha su urođeni memei koji pune našu glavu ako im to dopustimo. Odakle dolaze nije ni bitno. Bitno je da ih prepoznamo. Postojalo je I vreme da, nakon što bih pomislio takve misli, ispravio bih se I rekao sebi: Sledeći put kad se desi ovako nešto… Ali ovog puta ono što sam učinio bilo je da sam preuzeo instant akciju. Vratio sam se u toalet. Imao sam novčanicu od 20 evra. Nagnuo sam se I stavio novčanicu u čovekovu šaku. Bog te blagoslovio, rekao sam. Zaista je pažljivo od tebe da mi dodaš parče papira nakon što sam oprao ruke.

Ovo je isceljujuća moć božanske ljubavi, ako se otvorimo za nju. Svi mi smo razvili mentalne navike straha, osude, ljutnje na ljude bez ikakvog razloga, I osećaja da smo ugroženi. Sa dejstvom božanske ljubavi, počinjemo da uviđamo ove navike onakve kakve zaista jesu; a onda počinjemo da korigujemo svoje misli. I konačno krenemo da delamo na tim korekcijama. Počinjemo da vidimo delo Boga u svakome.

Tog dana u Efesu mi se omaklo. Ostatak tog putovajnja, kada bih video ljude poput čoveka kojeg sam sreo u Turskoj, u sebi sam imao sve više I više ljubavi koja se prelivala. Počeo sam da delim novčiće kako bih podsetio sebe koliko sam blagosoven što uopšte imam toalet u koji mogu da odem, a kamoli nekog ko će mi dodati parče papira. E to je promena. Vi odlučujete da ste biće božanske ljubavi I svaki put kada imate misao koja nije u harmoniji sa onim što ste zapravo Vi, vi je korigujete I onda se vratite na lice mesta I korigujete akciju.

Navika je navika dokle god je ne postanete svesni. Zapitajte sebe, Da li biram da ovako reagujem na ljude kada zatraže pomoć? Izaberite ljubav umesto straha dokle god to ne postane vaša navika.

U siromaštvu mi pronalazimo Isusa u njegovom najpotresnijem prerušavanju. – Majka Teresa

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

1 Comment

  1. liki

    Osuda, tipicno ljudski!
    Uzasavamo se da nama sude, ali nas ne sprecava nista da se tako ponasamo.
    Kad promenimo ugao posmatranja, sve je drugacije.Predivan tekst!

Leave a Comment