Greg Brejden - Nada na horizontu

Nove činjenice o čovečanstvu.

Susretnite krize sa novim znanjem.

 

Revolucija u načinu na koji razmišljamo o sebi pravi čistac po svetu. Tera nas da ispočetka napišemo priču o našim korenima, našoj prošlosti, koliko smo dugo vremena ovde, I gde idemo. Iako je revolicija počela u ranom periodu 20. veka, prošla je neprimećena od strane prosečnih ljudi, zaokupljenih svojim dnevnim rutinskim obavezma – osim ako oni nisu u grupi naučnika koji su posvetili svoje živote kako bi shvatili kako univerzum I život funkcionišu.

Za arheologe koji se bore da nekako uklope otkriće civilizacija naprednog ledenog doba u tradicionalni period istorije, I biologe koji izdaju preko četiri stotine recenziranih studija koje pokazuju da priroda nije bazirana na tome da uvek preživljavaju samo najjači, revolucija razmišljanja je poput zemljotresa ogromne jačine. Zemljotres koji beleži svoju jačinu iznad svake skale merila novih ideja, dok premašuje neke od omiljenih verovanja konvencionalne nauke. U svom rasplamsalom buđenju on ostavlja veliki ožiljak na zastarela učenja, zahtevajući ponovnu validaciju dugo održavanih tradicija, I uništavajući nasledstvo čitavih karijera. Razlog? Otkrića su pokazala da mnoge naučničke činjenice kojima smo verovali vekovima, koje objašnjavaju univerzum I našu ulogu u njemu, u sebi imaju veliku manu.

Beskorisna paradigma univerzuma I našeg odnosa sa njim bila je bazirana na osnovu naučničkih predpostavki – lažnih predpostavki – koje se više ne mogu učiti kao verodostojne činjenice u svetlu novih dokaza. Primeri ovoga slede:

Lažna predpostavka broj 1: Civilizacija je stara u proseku oko 5.000 I 5.500 godina.

Lažna predpostavka broj 2: Priroda je bazirana na opstanku najjačih.

Lažna prepostavka broj 3: Nasumični događaji evolucije objašnjavaju ljudsko poreklo.

Lažna prepostavka broj 4: Svest je odvojena od našeg fizičkog tela.

Lažna predpostavka broj 5: Prostor između stvari je prazan.

Kada razmišljamo o svakodnevnom životu – način na koji brinemo o sebi I svojoj porodici, način na koji rešavamo probleme, izbori koje činimo – shvatamo da većina onoga što mislimo da je uobičajeno znanje, zapravo ima korene u suštinskim verovanjima ovih lažnih prepostavki, verovanjima koja su predstavnici zastarele nauke koja je počela pre 300 godina. Verovatno nije slučajnost, da je tokom tog istog perioda vremena, svet suočen sa najvećim krizama rata, patnji, I bolesti ikad zabeleženim u našoj istoriji. Ove ideje o našem sterilno-zvučećem hemijskom poreklu, o našem relativno ranom dolasku na Zemlju, I onašoj separaciji od prirode, su nas navele da verujemo da smo mi ništa više od majušnih tačkica prašine u univerzumu, I u biološkom grafikonu u globalnoj šemi života.

Da li je čudno što se često osećamo bespomoćnim da pomognemo našim voljenima I sebi kada se suočavamo sa najvećim svetskim krizama? Da li je čudno što se često osećamo isto tako bespomoćnim kada vidimo naš svet da se menja tako brzo da za njega govore da se cepa po šavovima? Na prvi pogled ne postoji razlog zbog kojeg bi mi pomislili drugačije – da poverujemo da imamo bilo kakvu kontrolu nad sobom ili događajima. Nakon svega, ne postoji ništa u našim tradicionalnim knjigama ili u tradicionalnom viđenju sveta što dopušta bilo šta drugo…

photo by: OctoberLife
photo by: OctoberLife

Dok naravno ne pogledamo u najnovija otkrića poslednjih godina dvadesetog veka. Iako su dokazi o istraživanju paradigme koja nestaje već objavljeni u vodećim naučnim časopisima, često su napisani kompleksnim jezikom nauke, i time je njihova prava moć zamaskirana jednoj prosečnoj, nenaučničkoj osobi. Prosečni, nenaučnički, netehnološki ljudi ne osećaju udar novih otkrića jer su izostavljeni iz razgovora. A tu onda naša revolucija stupa na snagu.

Radije nego da prati prva tri veka naučne slike koja nas portretiše kao nebitna bića, koja su potekla iz čudesne serije bioloških slučajnosti, a potom preživela narednih 5.000 godina civilizacije kao siromašne žrtve separatisane od grubog sveta u kojem smo se zatekli, nova nauka sugeriše nešto radikalno drugačije. Kasnih 90′ I ranih 00′ naučne činjenice recenzovane od strane nadređenih otkrile su sledeće činjenice:

Činjenica 1: Civilizacija je barem duplo starija nego približno 5.000 do 5.500 godina koje je procenila konvencionalna nauka.

Činjenica broj 2: Ljudski život pokazuje nepogrešive znake inteligentnog dizajna.

Činjenica broj 3: Naše emocije direktno utiču na ono šta nam se dešava u moru energije u kojoj se kupamo.

Činjenica broj 5: Univerzum, naš svet, I naša tela su satkana od zajedničkih polja energije – matriksa – koji ujedinjenost poznatiju kao kvantna prepletenost čini mogućom.

Rečeno je da je ludilo raditi identičnu stvar iznova, I iznova u krug na isti način, I očekivati drugačije rezultate. U pokušaju da razrešimo nikada-pre-doživljene krize našeg vremena, gledanje na njih istim očima identičnih verovanja koja su nam I raskrčila put do iste te krize, nema nimalo smisla. A raditi to sada, kada znamo da ta verovanja više nisu tačna, ima još manje smesla.

Da bi uhvatili korak sa izazovima našeg vremena, moramo biti voljni da razmišljamo drugačije o sebi nego što smo to činili najmanje poslednja tri veka. A da bismo to postigli, moramo preći neke tradicionalne granice koje su izolovale otkrića u jednom području naučnih studija, nego onog u drugim. Kada to učinimo, nešto predivno počne da se dešava.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment