Greg Brejden - Meteorolog prirode

Čak i najmanja bića prate ciklus Zemlje.

Moja prva zima u severnom delu Novog Meksika, bila je jedna od najhladnijih ikad zabeleženih. Čak su i poglavice obližnjeg sela govorile da se niko ne seća da je ikada bilo tako hladno, tako dugo vremena, kao što je to bilo u toku suvog perioda zime 1990-e godine. Iako je moj naučnički um znao da je hladni vazduh teži od toplog i da se zbog toga zadržava u dolinama u toku noći, sve do te prve zime nisam zapravo shvatao koliko zaista mogu biti hladne te noći. Prvog decembra, kada sam izašao napolje ispred kuće da proverim stepenište i proverim termometar, shvatio sam.

Brzo sam otkrio da doline visokih pustinja mogu stvoriti opasne uslove gde se gola koža zamrzava u roku od nekoliko minuta. Čim sam proverio termometar, odjurio sam natrag u kuću po topliji kaput. Temperatura je bila -50 stepeni celzjusa!

Kada je sunce izašlo sledećeg jutra, i temperatura se malo podigla, odvezao sam se u grad. Gde god sam otišao, svi bi pričali o istoj stvari. Ljudi su pričali o nezapamćenoj hladnoći predhodne noći, i šta je učinila za njihovu stoku, vodovodne cevi i useve. Jedan čovek iz lokalne prodavnice, koji je imao zakazan posao tog jutra, saznao je kada se pokušao odvesti sa svog parkinga da je od silne hladnoće guma automobila postala toliko krta da je pukla na par mesta. Kasnije te noći, temperatura je ponovo pala, i ponovo su termometri zabeležili -50 ispod nule.

Dok sam sledećeg jutra koračao poljima koja su okruživala moj dom, primetio sam da su mravlja brdašca koja su tu i tamo virila iz zemlje, ovog jutra značajno višlja, i to baš, baš višlja: čak i do dva metra visoka, i mogao sam ih videti na milju razdaljine pre nego što bih došao do njih! Neki od njih su nadmašili i lokalne biljke i divlje žbunje koje je raslo po pustinji. Znao sam da visina tih njihovih zemunica znači da su mravi morali kopati veoma duboko u zemlju. Takođe sam znao, da što su dublje kopali u zemlju i gradili svoje tunele i kuće, zemlja koja je oko njih postajala bi toplija. Ono što nisam znao bila je karika koja vezuje ove nezapamćene niske temperature i ovu činjenicu. Drugim rečima, da li su mravi ‘znali’ da dolazi ekstremno hladna zima, te su stoga izgradili ekstremno duboko svoje kuće i tunele?

Sledeće zime, vreme je bilo drugačije. Iako su decembarske temperature bile i dalje veoma hladne, nisu dostizale -50 ispod nule. U toku jeseni posmatrao sam mravlja brdašca i primetio da nisu visoka kao prošle godine. Hm, pomislio sam, možda nam mravi govore da ovo neće biti tako hladna zima.

 

ciklus vremena
ciklus vremena

 

Uskoro sam saznao da ono čemu sam prisustvovao na svom polju, jeste dobro poznata činjenica među urođenicima tog mesta i istorijskih stanovnika visokih pustinja. To je dobro znana činjenica. I ona je deo ciklusa. Ona je predvidiva i pouzdana kao i bilo koja visoko tehnološka meteroološka prognoza sa kompjuterskih modula, ali ona svoje prognoze najavljuje još ranije nego oni.

Obrazac je jasan: što su višlja brda, to su mravi išli dublje, i to će biti hladnije zima. Do trenutka kada lišće počne da opada u septembru i oktobru, ako mravi odu veoma duboko, to znači da svoje seminare mogu zakazati u delovima sveta gde temeprature barem nisu ispod nule noću…ili da sakupim ekstra količinu drva da se ogrejem. Poenta je da su mravi i prognoza obrazac koji se može prepoznati i naučiti. Zajedno, njihov obrazac ciklusa jeste deo većeg ciklusa godišnjih doba. Obrasci su dosledni i pojavljuju se tačno kao sat.

Što više naučimo o svojoj vezi sa prirodom i vremenom, to nam je jasnije da obrasci i ciklusi vremena jesu ipak nešto više od jednostavnog fenomena života. Ciklusi vremena jesu život. Čak šta više, fer je reći da sve od biologije DNK i zakona fizike, pa do istorije naše planete i evolucije univerzuma, materija našeg sveta prati veoma precizna pravila, koja dopuštaju da stvari ‘budu’ onakve kakve jesu.

Iako možda zvuči da jedini put kada izbegnemo efekte ciklusa jeste kraj života, mi čak i u smrti postajemo deo većeg ciklusa. Skoro univerzalno, naše najdraže duhovne tradicije podsećaju nas da je smrt samo kraj jednog ciklusa i deo većeg koji u sebi ogleda kreaciju/destrukciju/rođenje/temu smrti samog univerzuma.

Programi prirode postoje zato što ih je nešto, ili neko, stavio tu. Iako opis tog nekog ili nečeg varira od ‘urušavajuće čestice koje otpuštaju energiju’, do ‘Bog’, princip je isti: postoji veliki kosmički motor koji pokreće stvari napred. I zato nije pogrešno reći da univerzum, i sve u njemu, jeste takav i nalazi se tu gde jeste zbog koda – programa prirode – koji ga je postavio tu.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

14 Comments

  1. maja

    Samo me interesuje nesto povodom ovog zadnjeg pasusa a to je, zasto se poslednjih godina sve vise slazemo oko cinjenice da neko ipak “upravlja” svemirom ali zbog sto sireg prihvatanja “nazovimo To Nesto ili Neko ili Cestica ili Energija… do Bog” i dalje se cak izbegava odati priznanje i postovanje da je to zaista nas Dragi BOG. Hm pitam se ,ako je nekima svejedno kako ce se to “nesto” ,sto sve stvara ,prati, uredjuje i voli, zvati, da li je i Bogu svejedno???

  2. maja

    Da ,i jedno i drugo! Kao svejedno je ? Kome se kako svidja ili nije bas tako? Znam da ne treba a ni ne zelim osudjivati,ni insistirati, samo pitam. Onaj ko veruje da nije nista slucajno nastalo ,a i dalje je tesko verovati da je to Bog, On, Tvorac, Gospod,…Inace citam Gregove prevedene knjige, koga zanima ,veoma dobra je Boziji Kod.

  3. Vina

    Hahaha i mene si sludila… 🙂
    Ti kritikuješ one koji neće da priznaju Boga? ili…tako sam te razumela.

  4. Žika

    Da li je Bogu svejedno?

    Jeste jer on zna ko je,

    Da li je nama svejedno?

    Ako smo odgojeni u raznim religijama onda je odgovor ne.

    Ja lično upotrebljavam ime Bog, Ako verujemo da u kosmosu ne postoji stihija i da se sve odvija savršeno, da postoji neko uzvišeno, da ga nazovem Biče, Stvoritelj svega, Izvor svega, uzvišena moć onda ime nebi trebalo da pretstavlja nikakav problem dokle god znamo na koga mislimo.

    Ako znamo da je Bog Stvoritelj svega, da je Izvor svega, da je čista ljubav onda ga možemo nazvati Bog, Izvor, Stvoritelj, Ljubav doklegod mislimo na isto Uzvišeno Biće.
    Postoji samo jedno uzvišeno Biće samo su mu razne religije dale razna imena.i to stvara zbrku kod ljudi.

    Primetio sam da neki ljudi veruju samo u kosmičke zakone i odvajaju ih od Boga i Spiritualne Hijerarhije ali će i oni tokom vremena spoznati više.

    Bog u kojeg ja verujem se razlikuje od slike kakvu su religije stvorile ali o tome neću pisati ovde. Bog je najčistija, plemenita i stvaralčka Ljubav koja je u isto vreme i osnovni zakon univerze iz čega sve ostalo proizilazi.

  5. maja

    Slazem se Ziko u potpunosti i vidim da si me razumeo!
    Vina ti me nisi razumela, meni malo u svim knjigama “zasmeta “kada objasnjavaju pa kazu “nesto ” ili “neko”, “cestica” ili “energija”…Sve je to kao OK tako nazvati. Tacno ,kako je Zika rekao, to su vecinom termini za one koji veruju samo u kosmicke zakone. Zato u literaturama,poput ovog Gregovog,radi takvih ljudi,cesto se izbegava prava rec.Vina ,Zika je sve razjasnio ,veoma lepo!
    A isto tako naucno je dokazano da su te reci ,BOG ,STVORITELJ,TVORAC, sa veoma velikom energijom. Hvala Ziko,… i radi drugih!

  6. Vina

    Doklegod ste vi zadovoljni 🙂
    Meni lično sve jedno i u mojim ustima i mislima prolazi i reč Bog, nije mi strana, ali nije ni Energija, Čestica, Prašina, Inteligencija, Vina, Ivan, Toplota, Krevet….

  7. maja

    Pa eto ,svako shvata drugacije! I ta razmena misljenja je korisna. Za mene je Bog zaista Neko Poseban ,Uzvisen…

  8. Siniša

    Posmatram ikonicu Belog anđela …

    Uvek se osećam smireno u tim trenucima, kao da sam i ja zamrznut u vremenu …

    Poput Mileševskog nam anđela …

    Čega se sve nagledao, koliko puta je vreme ovlažilo njegove oči … koliko je ljudskih duša od njega tražilo pomoć …. i pitalo se kuda vodi ovaj život ….

    Kao što Cane Partibrejkers reče u pesmi … „kuda vodi ovaj put meneee i život moj ….“

    Gledam kroz prozor i moram priznati da mi se uopšte ne radi …

    Give me the sunshine

  9. član 257

    Ja da sam Bog ne bih imala Ego. Bila bih čista ljubav koja stvara svetove. Pošto me nije briga kako me zovu (jer ne mogu da se uvredim, jer nemam Ego) bez obzira bih svima davala život non stop! Ako je meni svejedno znači da neko bezrazložno razbija glavu kako se ja zovem! Meni ne bi bila poenta da budem uzvišen. Mislim da je Žika sve lepo objasnio. Ono što bih ja želela jeste da svi shvate svoju veličanstvenost jer moja veličanstvenost se ocrtava samo u mojoj kreaciji. Da sam ja Bog, ovako bi bilo…:) Dakle, ako želim da uzvisim Boga na neko visoko mesto u mom životu pretpostavljam da sebe trebam da uzvisim jer sam ja njegova slika i prilika i njegova predivna kreacija. 🙂

  10. Dijana

    he, eto ja sam veci deo svog zivota imala “predrasude” o Bogu…i onda me je jedan Ucitelj uputio na Tvorca…i to mi je bilo tako logicno i prekrasno…nakon nekog vremena “shvatih” da su to sinonimi…ali jos dugo sam reagovala na rec na B…bleskasto, ali istinito…zato sto kada neko kaze Bog – meni to dobija religijsku konotaciju, a tu mi je oduvek nesto bilo “sumnjivo”…Danas sam srecom to prerasla…Jos uvek se pojavljuju ljudi sa pricama o Strasnom Bogu…Za mene, danas, Bog je ljubav, toplina, sreca…ono nesto sto ti od miline suze na oci natera…voloim taj osecaj…a nije tako oduvek bilo…nesto me dovelo do te spoznaje…ha ha ha…kako kazu kod nas…sam Bog…Ponekad se uplasim kada pomislim – sta bi samnom bilo da se to nije desilo??!
    Prvi put sam pocela o Bogu misliti nakon odgledanog filma “Rubi”…Ja, dete ateizma…

    • član 257

      Ja i dalje govorim reč Bog, ali sada mislim na :Izvor svega što jeste-misao, energija, ljubav. Pročitala sam jednu lepu rečenicu koja glasi otprilike ovako: “Objasniti šta je Bog je jednako kao zamoliti ribu da objasni vodu u kojoj pliva.”

  11. maja

    Da, imamo mi razne teorije(zavere,hehe) i prakse, verujem da Boga cesto nasmejemo,..sta bi mi …kada bi..

Leave a Comment