Loreta LaRoš - Gospodine Poštaru, Sačekajte Minut

Pogledala sam neprijatelja u oči; to sam bila ja. Trebalo mi je prilično dugo vremena da shvatim da sam bila saučesnik sopstvenom nedostatku rezonovanja, u mnogim oblastima svog života. Isuviše je lako kriviti nekog ili nešto što nas je iznerviralo, i dovelo do stanja užasnog stresa, besa, prekomerne težine, nefunkconalnog posla ili emotivne veze. Mi ne želimo da preuzmemo odgovornost za sopstvena dela, jer je za to potreban trud; potreban je trud da bi promenili svoje duboko usađene principe i načine života. Nekada sam verovala da su većina mojih osećanja direktni rezultat dela i ponašanja drugih ljudi. Drugim rečima, ONI (ko god to bio) su me činili nervoznom i uznemirenom, te sam ja bila zaglavljena u toj situaciji dokle god su ti ljudi bili u mom životu. Naravno, ovakav način razmišljanja je apsolutno besmislen i apsurdan. Tera nas da konstantno stavljamo sav svoj trud i vreme u smišljanje strategije kako da promenimo druge – nešto za čega nemamo apsolutno nikakvu moć. Kakvo spektakularno gubljenje vremena! Međutim, mnogi od nas su eksperti u tome da se izludimo misleći neracionalne misli.

Ja sam se često uzrujavala zato što mi moja porodica nikad nije pomagala u poslovima oko kuće. Moja omiljena mantra bila je: Niko mi nikad ne pomaže! Time sam samo jačala ono što je bilo već očigledno. Zašto bi oni uopšte želeli da mi pomognu, kad sam se ponašala poput kućnog varvarina? Moj cilj je bio da se postaram da svi oko mene shvate da sam ja u stanju da sve obavljam savršeno. U stvari, ja sam bila Marta Stjuart i pre nego što je ona stupila na scenu. Jedini problem je bio taj, što sam uvek bila iscrpljena. Smorenost me nije sprečavala da odradim svoje zakazane obaveze. Bila sam kao poštar. Morala sam da dostavljam.

Život je mnogo zabavniji kada svi doprinosimo i delimo teret.
Život je mnogo zabavniji kada svi doprinosimo i delimo teret.

Da bih osvojila neke simpatije, i sažaljenje od drugih, dodala sam žrtvovanje u svoj meni iracionalnih ponašanja. Moji razgovori su uključivali izjave poput: Nikome nije stalo, ili Ja sve moram da obavljam sama. Trebalo mi je godina i godina da shvatim da je potrebno da počnem da dodeljujem drugima zadatke, ne samo zato da bih dobila neku pomoć, već da bih svoju decu naučila odgovornošću i pouzdanošću. Život mi je postao mnogo lakši. A ja sam izgubila interes da postanem velika Vladarka Univerzuma. Niko od nas ne može da radi sve, a da to obavlja dobro. Život je mnogo zabavniji kada svi doprinosimo i delimo teret.

Razvedrite se ove nedelje: Proverite svoju ovonedeljnu listu obaveza i vidite da li postoji neki zadatak koji biste mogli dodeliti nekom drugom. A kada osetite potrebu da nekog okrivite, oduprite se tom nagonu!

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

Leave a Comment