Luiz L. Hej - Dopuštanje prosperiteta – drugi deo

Prvi deo ovog seminara se nalazi ovde.

Volim jako vežbu gde ljudi raščišćavaju svoje mentalne ormane. Raščisti svoje ormane i svoj frižider. Izbaci iz ormana svu odeću koju nisi nosila određeni period vremena i prodaj je, daj nekome ili je jednostavno spali. Samo je izbaci da bi napravila mesta novoj odeći koja ti dolazi. Moraš napraviti mesta za novo da bi ti došlo. Dakle, samo napred, rasčisti svoj orman i dok to radiš reci sebi: Čistim ormane svog uma.

Ista je stvar i sa frižiderom. Da li je to mesto na kojem imaš hiljadu komadića hrane zapakovanih po uglovima? Izvadi sve to napolje, rasčisti i napravi mesta za novo. Jer ljudi koji imaju veoma natrpane ormane sa gomilama odeće koju ne nose i frižidere zatrpane hranom koja je pokvarena imaju veoma natrpane umove i oni ne razmišljaju sa jasnoćom. To samo simbolizuje ono što imamo iznutra.

Ti možeš ujutru uraditi predivne afirmacije, raširiti ruke i izgovarati ih. To je tako divan i simboličan gest koji govori univerzumu: Spremna sam, spremna sam! I samo reci: Otvorena sam i prijemčiva da primim svu dobrobit! Ovo je predivni dan prosperiteta!

Jedna od afirmacija koju sam ja koristila dugo, dugo vremena je: Moj prihod se konstantno uvećava. Vrlo jednostavno: Moj prihod se konstantno uvećava. A onda sam posmatrala kako se zaista uvećava. Ono što verujemo da će nam se desiti, zaista se i desi. I kada radiš afirmacije, kada ih izgovaraš, ako se pojavi neka negativna samo reci: Hvala na mišljenju.

(smeh)

Hvala na mišljenju.

Želiš da je čuješ, ne da bežiš od negativnih afirmacija. Ono što želiš je da je budeš svesna, svesna da se javila negativna misao, ali da joj ne daješ nikakvu moć. Šta god da ti pada na pamet samo joj nemoj dati moć. Zapiši ih na papir i onda daj sebi šansu da ih preokreneš u pozitivne afirmacije.

 

res-logo-ZVANICAN4

 

Ok. idemo dalje sa pitanjima.

Moj najveći strah u vezi novca je da neću biti u mogućnosti, da neću biti sposobna da stvorim dovoljno novca u karijeri kojom želim da se bavim. Ja sam odrasla na Beverli Hilsu, ali nikada nisam imala dovoljno novca, koliko i moji prijatelji… I uvek me je pratio taj osećaj da ja nemam dovoljno. Takođe, ja sam hronični bolesnik od 1986. i zbog toga ne moram da se suočavam sa svim tim… u vezi posla…

Da, to te sprečava da se suočiš sa poslom, to jedan od načina, a mnogi ljudi biraju taj pravac. Jer kad si bolestan drugi ne mogu očekivati od tebe da radiš bilo šta, niti da se suočavaš i neko drugi mora da vodi računa o tebi. Ali to je užasna cena da je plaćaš!

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Leave a Comment