Vejn Dajer - Da li Ste Vi Pisac?

Ljudi me konstantno pitaju nešto u vezi pisanja: Kako to funkcioniše? Kako mogu preneti svoju poruku svetu?

Na skorašnjem krstarenju izdavačke kuće Hej Haus (Hay House), govorio sam na Radionici za Pisce, seminaru koji se odvijao na brodu, kao deo programa tog krstarenja. Kakva je to bila divna publika energičnih, moćnih – ljudi punih života! Rekao sam im da je sve poteklo od onoga što me je Abraham Maslov naučio mnogo godina ranije, kada sam bio mladi maturant. Rekao mi je da ispoljim sve ono što želim, svoju poruku, svoj kreativni rad, a zatim, da se diskonektujem sa ishodom svega toga.

Ovo je sušta istina u vezi bilo kog drugog životnog posla, jer je posao sam po sebi ono što vas zadovoljava i ispunjuje. Pisanje je veoma veliki izazov kao posao, jer je veoma lako postati opsednut i opteretiti se pitanjima: Kako ide? Hoće li sve biti ok? Kome će se svideti, a kome ne? Vi imate za cilj, da sva ta pitanja prosto izbacite iz svoje glave, i da jednostavno pustite da posao ide svojim tokom. Ako ste se rodili da budete pisac, ako je to vaša goruća strast, onda ćete dobijati poruke od Izvora, od Duha, koje vas vode u željenom pravcu.

Ispolji sve ono što želiš, svoju poruku, svoj kreativni rad, a potom se diskonektuj sa ishodom svega toga.- Abraham Maslov
Ispolji sve ono što želiš, svoju poruku, svoj kreativni rad, a potom se diskonektuj sa ishodom svega toga.- Abraham Maslov

Ako mislite ove negativne misli, i vođeni ste da pišete, setite se da ste se rodili kako biste postali pisac, a ne editor. Vaš posao je da prevashodno pišete i ne primenjujete ‘kritično oko’ na vaš rad, a da pre toga niste prvo pustili da vaš rad ‘iscuri’ do kraja iz vas. Pisanje je poput bilo čega drugog – što više pišete, to ste bolji u tome, vremenom vam bude sve lakše i lakše, i manje ste opterećeni šta će proizaći iz svega toga, gde to sve vodi, kako zvuči vaša knjiga, da li je dobra ili ne. Nakon moje četiri decenije pisanja, stekao sam praksu koja savršeno funkcioniše za mene. Ja jednostavno pustim da ideje poteknu iz mog srca. Ja ne koristim tastaturu. Ja pišem olovkom, na papiru – što je za mene lično najprijatnije. Ja samo pustim da to poteče iz mene, a kao pomoć imam divnu editorku teksta, koja je samnom već 32 godine. Njoj pustim da se postara za sve detalje.

 

Za početak, zaboravite na detalje, i dopustite da ideje izađu na videlo, pravo na vaš papir. Stavite svoju strast na papir. Dopustite da strast koju osećate izroni na površinu. Nećete moći da se zaustavite, i to će biti najbolje pisanje koje ste imali do sad u životu. Odsecite sebe od ishoda. Zaboravite na pitanje da li će biti izdata vaša knjiga, da li je dobra ili loša, da li je to prava stvar. Ne postoji ‘prava’ u ovoj priči. Dopustite da dođe; budite instrument u ovom toku događaja. Praksa je ono što ga čini da funkcioniše. Kada biste mi rekli da imate loš bekhend u tenisu, ja bih vam rekao da ove nedelje izađete i udarite 1000 bekhenda kao vežbu. Nastavite da radite ono što volite, do tačke najboljeg dostignuća u vama. Prestanite da sudite, i sklonite se sami sebi sa vašeg puta. Uvek kažem svojoj publici kada pričam o pisanju: Pisanje nije nešto što ja radim, pisanje je nešto što ja jesam. Ja jesam pisanje – to je izraz mene. Da li je tako i u tvom slučaju?

 

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

2 Comments

  1. Dejan

    Potrebna mi je pomoć,imam dara za pisanje i želeo bi pisati kolume ili članke,puno sam putovao motociklom i obišao mnoga interesantna mesta po evropi,može se reci da sam obišao jednom zemaljsku kuglu…hvala unapred

  2. MUVA BEZ GLAVE……NAZIV JE MOJE KNJIGE. PISEM A NEZNAM HOCELI JE KO PROCITATI I HOCULI JE UOPSTE DOVEST DO KRAJA. CEKAM DA MI CERKA POMOGNE OKO PRAVOPISA JER SE NE SNALAZIM DOBRO, MALI DIO IZ TE KNJIGE SAM PREPISALA NA FORUM. TEMA MOG DJELA JE RAZGOVOR SA CITAOCEM KOJI JOS NE POSTOJI. BAR NE ZA SADA, NE ZELIM NI DA RTAZMISLJAM O IZDANJU, ZA SADA SAMO PISEM I PISEM JER SE OSJECAM ODLICNO DOK ZAMISLJAM DRUGE KOJI MOZDA CE DA JE I PROCITAJU. HVALA! NASIM RATNICIMA JER IMAJU ZA SVAKOG ODGOVOR NA BILO KOJU TEMU.

Leave a Comment