Don Migel Ruis - Budi Učitelj Ljubavi

Jednom davno, Učitelj je govorio pred gomilom ljudi, I njegova poruka je bila toliko divna, da su svi bili dirnuti njegovim rečima ljubavi.

U toj publici, postojao je čovek, koji je pažljivo slušao svaku reč koju je Učitelj izgovorio. Čovek je bio veoma ponizan, I imao je veliko srce. Učiteljeve reči su ga toliko dotakle, da je osetio potrebu da ga pozove u svoj dom.

Kada je Učitelj završio sa govorom, čovek ga je pogledao pravo u oči I rekao: Znam da si zauzet I da svi žele tvoju pažnju, ali moje srce je toliko otvoreno I ja osećam toliko ljubavi prema tebi, da imam potrebu da te pozovem u svoj dom. Želim da pripremim najbolji obrok za tebe. Ne očekujem od tebe da prihvatiš, ali sam hteo da ti to kažem.

Učitelj je pogledao čoveka u oči, I sa najlepšim osmehom rekao: Pripremi gozbu. Doći ću. A zatim je Učitelj otišao.

Posle ovakvih Učiteljevih reči, radost u čovekovom srcu bila je snažna. Jedva je čekao da posluži Učitelja, I da mu iskaže svoju ljubav. To će biti najvažniji dan u njegovom životu: kupio je najbolje vino I hranu, I nabavio najbolju odeću kao poklon za Učitelja. A onda je otrčao kući da pripremi sve kako bi dočekao Učitelja, očistio je čitavu kuću, pripremio najbolje jelo, I predivno aranžirao sto. Njegovo je srce bilo prepuno radosti jer će Učitelj uskoro biti tu.

Čovek je nestrpljivo čekao kada je neko zakucao na vrata. Uzbuđeno je otvorio vrata, ali umesto Učitelja ispred čoveka je stajala stara žena. Gledala ga je u oči I rekla: Umirem od gladi, možeš li mi dati parče hleba?

Čovek je bio pomalo razočaran što Učitelj nije još došao. Pogledao je u ženu I rekao: Molim te, uđi u moju kuću. Poseo ju je na mesto koje je isplanirao za Učitelja, I počastio ju je sa hranom koju je pripremio za Učitelja. Bio je nestrpljiv, I jedva je čekao da žena završi sa jelom. Stara žena je bila dirnuta njegovom darežljivošću, zahvalila mu se I otišla.

 

Da li ste spremni da podelite sopstvenu trpezu?
Da li ste spremni da podelite sopstvenu trpezu?

 

Čovek je taman završio da ponovo pripremi sto za Učitelja, kad je začuo kucanje na vratima. Ovog puta, to je bio stranac koji je doputovao preko pustinje. Stranac je pogledao čoveka u oči I rekao: Žedan sam. Možeš li mi dati nešto da popijem?

Čovek je opet bio pomalo razočaran jer Učitelj nije još došao. Pozvao je stranca u svoj dom I poseo ga na Učiteljevo mesto za stolom. Poslužio ga je vinom koje je pripremio za Učitelja. Kada je stranac otišao, čovek je ponovo pripremio sve za Učitelja.

Posle nekog vremena neko je opet pokucao na vrata. Kada je čovek otvorio vrata, ugledao je dete. Dete je pogledalo u čoveka I reklo: Smrzavam se. Možeš li mi dati ćebe da pokrijem svoje telo?

Čovek je bio malo razočaran jer to opet nije bio Učitelj, ali je pogledao detetu u oči I osetio ljubav u svom srcu. Brzo je sakupio odeću koju je namerio da da Učitelju, I utoplio dete sa njom. Dete se zahvalilo čoveku I otišlo.

Čovek je ponovo pripremio sve za Učitelja, I čekao dok nije postalo veoma kasno. Kada je shvatio da Učitelj neće doći, bio je razočaran, ali je u istom trenutku oprostio Učitelju. Rekao je sebi: Znao sam da ne mogu očekivati od Učitelja da dođe u moj skromni dom. Iako je rekao da će doći, nešto mnogo važnije ga je sigurno sprečilo. Učitelj nije došao, ali je bar rekao da bi došao, što je dovoljno za moje srce da bude srećno.

Lagano je sklonio vino I hranu, I napokon otišao na spavanje. Te noći, sanjao je da je Učitelj došao u njegov dom. Čevek je bio srećan što ga vidi, ali nije bio svestan da samo sanja. Učitelju, došao si! Održao si svoju reč.

Učitelj je odgovorio: Da, ovde sam, ali sam I pre bio tu. Bio sam gladan, I ti si ispunio moju potrebu za hranom. Bio sam žedan, I ti si mi dao vina. Bilo mi je hladno, I ti si me prekrio odećom. Kada god činiš za druge, činiš za mene.

Čovek se probudio, I njegovo srce je bilo ispunjeno srećom, jer je razumeo šta ga je Učitelj naučio. Učitelj ga je voleo toliko, da mu je poslao čak troje ljudi da ga poduče važnu lekciju: Učitelj živi u svima.

Možda nikada niste razmišljali o tome na taj način, ali na ovom ili onom nivou, svi smo mi učitelji. Učitelji smo, jer imamo moć da stvaramo I vladamo sopstvenim životima.

Imaš identičnu moć kao bilo koje drugo ljudsko biće na svetu. Glavna razlika između tebe I nekog drugog, je kako primenjuješ sopstvenu moć, I ono šta stvaraš sa njom. Budite Učitelji ljubavi!

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

1 Comment

  1. Mira Purhmajer

    Stari tekst, ali ne i zastareo… Sjajan primer koji nas uči da radost, ako je istinska i iskrena, onda je i večna, jer nastavlja da postoji u svojoj lepoti bez obzira na “realne” okolnosti i da tome treba težiti. Suprotno od toga dobra ne čini nikome… Podseća me na Dučićevu “Dušu”: http://www.youtube.com/watch?v=MCNHs9QbuHk

Leave a Comment