Leci - Nerviraš me, Ljuta Sam na Tebe!

Smešno je koliko smo puta izgovorili ovu rečenicu nekome.

Bili smo sasvim sigurni da je baš ta osoba kriva što se nerviramo, što smo ljuti i nemirni. Tako je izgledalo očito, jer nikog drugog nje ni bilo u okruženju.

Znamo da smo bili mirni, a onda je ta osoba nešto rekla ili uradila, i u nama je krenula lavina kojekakvih negativnih osećana. Sve je odzvanjalo u nama, kao da je neko objavio rat sa trubama, i mi smo odmah krenuli u akciju, da ne kažem, reakciju!

Da ne boli, bilo bi smešno, ili smešno je i ne mora da boli, jer može drugačije!

Ne moramo u rat. Ne moramo da se branimo napadom, i reakcijom raznoraznih negativnih osećanja.

Zašto ovako reagujemo prema drugima, tj. prema toj osobi?

Samo zato što neodemo korak iza svega, pre nego što je išta započelo.

A to je sadašnji trenutak i pitanje. O čemu se to radi, a do mene je, jer uvek je do nas, priznali mi to ili ne, bili mi svesni toga ili ne.

Time što me neko nervira, mi se pokazuje moje ogrančavajuće verovanje i stav, koji  je potrebno da menjam. Sve što u nama ne izaziva harmoniju i ljubav su naša uverenja koja je potrebno da promenimo i time budemo blizi našem istinskom biću koje jesmo.

Drugi su samo kao pomoć nama, da se bolje vidimo, zato je u ovom svetu potrebna različitost. Mi se ogledamo u drugima. To je kao kada bi rekli: “Ogledalce, ogledalce sada ću da pogledam i da vidim šta ću videti”. Uvek nešto vidimo u drugima. Nekada je to nešto jako lepo, a nekada ne. Međutim sve je u redu dok nas to nešto u drugima ne iznervira, neisprovocira.

Mnogi ljudi koji čitaju moje tekstove su mi rekli puno toga divnog, prekrasnog, predivnog o meni, ali zapravo su rekli i puno toga o sebi, jer sve je u oku posmatrača!

Sve što vidimo u drugima, imamo i mi sami, ali ono što je divno i prijatno je u miru sa nama, a ono što nas nervira je verovanje koje nas zarobljava i nije u harmoniji sa unutrašnjim bićem, nije ljubav. Zato je potrebno da to vidimo, osmotrimo u sebi i razrešimo.

Ne treba nam ograničavajuće verovanje, jer želimo biti slobodni i ljubav.

Kako da izađemo iz te situacije Nerviraš me, ljuta sam na tebe?

Život me je doveo u ovaj trenutak i potrebno je nešto da vidim. Nešto kroz ovu situaciju mi se kazuje o meni.

O meni se radi, a ne o ovom drugom biću! Nešto nas je izazvalo kroz drugo ljudsko biće, ali ne da nas nervira i uznemirava, već da nas natera na jedan drastičan način, da vidimo, jer smo do sada odbijali.

Često idemo u izazovnoj situaciji samo do toga, da nas neko nervira i tu stanemo. Ne shvatamo da ovo ima veze samo sa nama, jer imamo moć jedino sebe da menjamo, kako ne bi bili uslovljeni drugima, nečim što je drugačije od nas. Može biti drugačije i prihvatljivo.

Stanimo na trenutak, sa svesnim saznanjem da se radi o nama, ali da to jasno ne vidimo. Pogledajmo  bez osude, kritikovanja, analize i emocija unutar nas, koje se misli i emocije uzdižu u umu. Pogledajmo osobu koja govori i koja nas “tobož” nervira.

Pogledajmo o kojem se našem stavu i verovanju radi, koje je u ovoj situaciji pokrenuto da bi se branilo i reagovalo. Koje je to vaše uverenje ugroženo.

Samo posmatrajte kao nezavistan posmatrač. Samoposmatranje i viđenje, koje gleda u miru ima realnu sliku situacije, i samo viđenje je sam proces promena.

Iz tog dubokog uvida doćiće pravo istinsko sagledavanje i prave reči, koje će biti razrešenje u vama, a razumeće je i druga strana bez povređivanja. Nekada ćete samoposmatrati i ćutati, jer će te osećati da tako vidite izazovnu situaciju.

Ovakvo sagledavanje izazovnih situacija Nerviraš me, ljuta sam na tebe, će vam pomoći da još više i bolje razumete i volite sebe, a time i sve oko sebe.

Imaćete više ljubavi i razumevanja u sebi. Ljudi će rado biti u vašem društvu.

 

 

 

 

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

9 Comments

  1. Tanjusa

    Predobro napisano Leci. Hvala ti što si posvetila tekst ovoj temi, važna je.

  2. pozitiva

    hvala leci
    saljem ljubav
    vise me niko ne nervira
    hvala!

  3. Mare

    Ja sam imao i povremeno još uvek imam izazove ovakve vrste. Odjednom se pojave određene netrpeljive misli prema nekoj osobi, a znam da ne postoji neki vrlo jasan razlog. Koliko god zvučalo paradoksalno, ali čak je i olakšavajuće kad znamo da treba da ”zaronimo” u sebe, a ne u drugog. Milsim da je najbolje biti svestan toga, ne kriviti sebe i neopterećivati – pa kako, pa od kuda ove misli i slično… Dodju te misli i osećanja, ali i prođu. Možda i ako ne možemo otkriti pravi uzrok toga, samo opušteno i lagano…Možemo i u momentu blagosiljati tu osobu.

    • pozitiva

      DIVNO
      DIVNO
      najlepse im reci- blagosiljam te s ljubavlju
      hvala mare
      divno

    • He he he u pravu si, zaista je olakšavajuće kad znaš da je do toga da pogledaš u sebe. Kada to saznanje čovek produbi u sebi, mnogo toga je rešio da i nije svestan.
      Da, možda tog trenutka nećemo videti uvek celusliku, ali ćemo znati kako reagovati, a saznanje šta je u pitanju, koji su uzroci i ostalo to je prosto u procesu i treba malo da se krčka, ali će vremenom da nam se pokaže, jer samoposmatranje je proces promena, koji je aktiviran samim posmatranjem. To je prosto magično, koliko je jednostavno i najmanje moguće naporno, skoro bez napora.
      Da, blagosiljanje sa ljubavlju je savršeno!
      Dođi nam na forum u kafić, već sam pisala o tebi!
      Puno te, puno pozdravljam i tebe i svu tvoju dečicu.

  4. Mare

    Hvala ti! 🙂 Blagosiljam te s ljubavlju! :):):)

Leave a Comment