Spoygg - Istina boli

ili kako ne zapostavljati korake koji nas vode do radosti

Mnogo puta sam u životu čuo izreku istina boli. Ova izreka je rezultat zablude. Svi znamo i osećamo da je istina nešto što je lepo predivno i nešto čemu težimo u svom životu kao vrhunskom idealu. Pa odakle onda takva poražavajuća izreka?

U određenim trenucima kada nam dođe težak momenat ova izreka nam se čini kao istinita i prosto osetimo tugu što je to tako u životu. Što je istina bolna, a tako bismo hteli da u našem životu imamo sve istinito. Mislimo kako je život nepravedan i kako nismo zaslužili takav tretman.

Ovakav način razmišljanja vodi u depresiju.

Verujem da stvari stoje potpuno drugačije. Verujem da istina oslobađa, da je istina nešto najlepše što postoji u odnosima sa samim sobom kao i sa drugima. Verujem da istina pobeđuje svaku….

Kada se povede tema o istini obično se ustvari priča o lažima. Naličju istine. I u takvoj raspravi se uvek pojavi argument kako ne možemo da kažemo nekom istinu zato što bi ga istina povredila. Uglavnom se ovakva izjava začini nekim sočnim primerom u kome istina vodi do neizmernog bola. Volimo da sebe plašimo istinom.

Nije istina tako strašna, istina je istina. Istina je ono što mi odredimo. Ja bih istinu definisao kao viđenje jednog aspekta sveta kroz svo naše iskustvo, znanje i emocije. U suštini istina je drugačija za svakog. E sad naravno ima stvari oko kojih bismo se generalno svi složili, ali to ih ne čini istinom. Za mene je istina ustvari vodič koji nam govori da mi znamo bolje od onoga što trenutno radimo, mislimo ili osećamo. Istina je potpuno relativna i zavisi od osobe koja je u pitanju. Od njenog iskustva, osećajnosti i … Najjednostavniji primer za ovo bi bio sledeći. Recimo da znaš da ti je lakše da svaki dan obaviš neki sitan posao koji se ponavlja iz dana u dan. Na primer pranje sudova. Ako opereš svaki dan sudove… Znači u suštini istinito je kada postupamo najbolje što umemo u određenom trenutku i ne koristimo izgovore da bismo izbegli najbolji način za obavljanje onoga što je pred nama.

Druga kategorija istine je istina u međusobnim odnosima. Uglavnom u ovom segmentu se pokrene priča oko nečije karakteristike koja je svima očita i nepoželjna, ali se imalac te karakteristike drži u blaženom neznanju jer ne želimo da ga “povredimo”. Ili bi to za nas imalo nepoželjne posledice. Posebno je ovakvo ponašanje karakteristično u odnosima u kojima nam je do nekog stalo ili od nekoga zavisimo. Opet se tu kaže: “Pa ne mogu da joj kažem da joj ta haljina gadno stoji.”

Svi znamo da je istinu sve teže reći što se duže odlaže, i što duže traje određeno problematično ponašanje. I to je upravo ključ i rešenje ove dileme oko istine. Iako postoji način da se saopšti i istina koja se dugo dugo dugo odlaže ipak je lakše to učiniti u momentu kada se javi prva misao u vezi nečega. Time vodimo mnogo čistiji život i izbegavamo svaku mogućnost zabune i naknadnog “A što mi nisi rekla ranije?”

 

ratnici svetlosti
ratnici svetlosti

 

Znači stvari ovako stoje. Istina, u obliku kada nekome saopštavmamo naše mišljenje o nečemu, je najbolje da se kaže odmah. Problem je u tome što mislimo da to moramo izreći na način definitavan i presuđujući. Mi smo već doneli definitivnu odluku i sada ostaje samo da sopštimo jadnom sagovorniku naše presveto mišljenje. Sa ovakvim stavom nam je zaista teško da budemo iskreni i da kažemo šta mislimo. Ali ako pođemo od stava da je istina drugačija za svakog i spremni smo da porazgovaramo prijateljski sa sagovornikom o onome što nam je na umu, onda se tope okovi hladnoće i razgovor postaje predivna prilika da nešto naučimo i čak vidimo da ipak mi nismo bili u pravu, ili pomognemo nekom da učini još jedan korak na svom putu sreće. Znači umesto da kažemo nekom da mu gadno stoji neka odeća, možemo da prijateljski porazgovaramo sa osobom, da isptamo njene razloge i stavove zašto nosi tu odeću i na kraju krajeva ako i dalje mislimo da imamo razloga za naše prvobitno mišljenje ipak kažemo da nam ta kombinacije ne izgleda baš najbolje. kada smo spremni da uložimo trud u nekoga i u razgovor i da pokušamo da razumemo osobu pre nego što donesemo “konačnu presudu” biće nam lakše da budemo iskreni. Često puta smo ubeđeni da mi jedini znamo baš pravu istinu o nečemu i onda je pljusnemo drugom u lice i posle svađe koja neizostavno sledi uvidimo da nam je falio samo jedan mali delić slagalice i da stvari nisu inakve kakve su nam se isprva činile. Istinu koju uviđamo prema drugima valja dobro ispitati pre nego što je prihvatimo kao definitivnu. Na kraju krajeva možda osoba jednostavno ne može u tom momentu da prihvati istinu, iako smo mi zaista u pravu i ona to zna. U takvim slučajevima treba da služimo kao tiha podrška i oslonac a ne kao strašni sudija. Ovde ne boli istina, nego drugog zaboli naša potpuna ubeđenost i konačnost onoga što smo izrekli. Niko ne voli da mu se nešto saspe u lice na najneljubazniji način. Ako bilo kome priđemo na pravi način i postavimo se prijateljski i na vreme, onda nema potrebe za nikakvim bolom. Još jedna stvar koja zaboli naše prijatelje je neblagovremeno saopštavanje istine. Često čekamo da nešto kulminira do tačke kada više ne možemo da trpimo i onda konačno kažemo istinu. Tada osoba kojoj saopštavamo istinu zaista ima razloga da bude povređena. Zašto to nismo ranije rekli.

Što se tiče istine kada se tiče nas samih tu je potpuno druga priča. Istina kada se tiče sebe obično pati od blagog zapostavljnnja. U svemu što radimo, mislimo i osećamo uvek imamo uvida šta je ispravno uraditi. Uvek imamo makar sledeći korak ma koliko on bio mali. Istina se sastoji od toga da te korake i primenimo. Dobro je razmotriti ove korake i razmisliti da li su oni zaista ono što želiš, ali kada nam je jednom jasno koji je sledeći korak često ga odlažemo iz raznih razloga. Biti istinit je raditi ono što znamo da je sledeći logičan korak. Naravno da je nekad lakše izostavljati određene korake za koje znaš da bi ti doneli dobro, ali onda na kraju dođemo u situraciju da “istina boli”, sada vidimo koliko je ta izjava neistinita. Uvek kažemo: “E da sam uradio to i to onda do ovog ane bi došlo, i sad bi mi bilo dobro.” Ono što boli je odlaganje istine, boli kada znamo da možemo da učinimo nešto za sebe ali to ne radimo. A tada u tom trenutku nas zaboli što znamo istinu. Istinu da smo svo vreme znali šta nam je činiti.

Uopšteno govoreći istina ne boli. Jedino što može da zaboli je naše ophođenje prema istini. Zapostavljanje je ono što najviše uvećava bol. Zapravo neiskrenost boli. Laž boli. I to je ono što znamo celim svojim bićem. Istina je kao eliksir ljubavi i radosti kojim pokazujemo sebi i drugima da smo puni ljubavi prema životu, prema sebi i prema svima oko nas. Istina je radost koja korak po korak menja naš svet na bolje. Istina nas vodi u sve srećniji i srečniji momenat. Samo budite otvoreni i spremni da istinu sagledate onakva kakva je, kao prijatelja koji vas vodi u srečniji život.

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan :)

5 Comments

  1. Nastasija Prohor

    dobri tekstovi,pozz ;)

  2. Siniša

    Spoygg, čista desetka za tekst!

    Sve je čista istina!

    (prošlost * Spoygg) + lambda = ISTINA

  3. Siniša

    Staro, ako je dobro, uvek je sveže i super!

    Verovatno metodom kosog hica ha ha ha

Leave a Comment