Leci - Hej, pa Šta se to Dešava?

Što duže i pažljivije osluškujemo svoje misli i osećanja, primetićemo kako su u umu stalno prisute nove i nove misli, ili bolje rečeno misli koje obično našom usmerenom pažnjom, energijom proizvode neku dramu i emocije.

One nas provociraju svojim prisustvom i izazivaju nemire, a onda ako pravovremeno ne reagujemo na tu identifikaciju, da ih neutraličemo, one se skupljaju praveće sve veći i veći talas nemira, nelagode i na kraju zebnju, strah i depresiju.

Sećam se kada sam sama krenula da pažljivo slušam i posmatram misli i emocije, tek sam tada shvatila koliko puno toga gajim u sebi.

Koliko god je taj period svesnog posmatranja bio vremenski duži, toliko sam otkrivala bujicu do tada nesvesnih misli, jer bilo mi je lakše da posmatram i slušam to što govorim, ali onaj nesvesni deo koji se odvijao u mojoj glavi, dok bilo šta radim u toku dana to mi je bio izazov da osvestim.

Što je duže moja Svest bila prisutna u stanju svesnosti svega šta se odigrava u meni, sve mi je jasnije i očitije bilo, da ne moram da se identifikujem sa mislima, emocijama, umom, već mogu da se identifikujem sa svešću koja sve to posmatra i prati, jer to sam Ja istinska, baš Ta Svest, koja posmatra i svesna je događanja unutar Bića.

Koje olakšanje!

Najviše zbog toga što ovog trenutka svako od nas može osetiti tu Svest, istinskog sebe, ako samo obrati pažnju na unutar svoga bića, i bude tu.

To su trenuci kada se otkriva samo Prisustvo, koje smo mi, i to je jako prijatno, bez ikakvog napora. Regeneriše i rastvara sve naše bolove, patnje i nemire. Razgrće sve tovare! Biti svestan tog Prisustva unutar sebe, tek tako samo u miru pogledati šta je unutar nas, je blagoslov i sreća!

Ima puno toga, čega nismo inače svesni dok ne fokusiramo našu “pažnju”. Samo fokusiranje “pažnje”dovodi tu Svesnost u centar našeg bića, i mi se stapamo sa višom svesti, koja nas prožima, obgrli i osvetli, tako da sve što nije istinsko se topi i nestaje.

Biti u tom blaženom Prisustvu Svesti je biti jedno sa njom. To osećamo kao prijatnost i olakšanje. To je kao da nam neko sa leđa skida tovare i tovare, koje inače nosimo svugde sa sobom kroz život.

Pogledati unutrašnjim očima, šta se dešava u nama, ne reagujući i ne poistovećujući  se sa tim prolaznim reakcijama i ekspresijama, dozvoljavajući da unutrašnja neutralnost bude dom samog Prisustva je put, da se posmatrač, tihi svedok pokazuje u svim idejama i fenomenima,  i polako otkriva pred našim očima, a to je naše istinsko biće, Ja Jesam!

Širi radost, možda ćeš baš ti nekom ulepšati dan 🙂

5 Comments

  1. rada

    Leci draga kako je ovo divan tekst,hvala ti za ovaj divan osecaj koji me prozima citajuci napisano!Hvala ti sto delis sa nama svoju mudrost i iskustvo!Ljubim te i hvala jos jednom!

    • Rado draga, sve što te prožima dok čitaš je radost i nagrada i za mene. Dodirnuti nečije srce je veliki blagoslov, na čega mogu biti samo zahvalna.

      Hvala!

  2. Suzi

    JES! I danasnji dan, kao neplanirani test, potvrdio mi je to….
    Pozdrav, Leci <3

  3. jamina

    Hvala Leci….sve je tako divno i iskreno receno da izaziva bujicu lepih osecanja
    VOLIM VAS 🙂

Leave a Comment